Samouverenost je primarno izgrađena od dve stvari:
osećanja da smo voljeni i osećanja da smo sposobni.
Džek Kenfild

Čitava priča o unutrašnjoj lepoti neke osobe je u stvari priča o ljubavi i verovanju u sebe. Lep si onoliko koliko voliš sebe i koliko veruješ u sebe. Da li to znači da onaj ko ne voli i ne veruje u sebe nije lep? Pa nije lep onoliko koliko bi mogao da bude. Koliko ste lepi kao osoba? A koliko ste moćni? Na oba pitanja odgovoriću vam kada saznam koliko verujete u sebe i koliko volite sebe. Nesiguran čovek je onaj koji ne veruje dovoljno u svoju ličnost i ne voli sebe koliko bi trebalo, pa zato nije ni moćan ni lep koliko bi mogao da bude. Zašto je onda većina ljudi nesigurna kada svi žele da budu i lepi i moćni? Zbir niske životne energije, male smelosti i mlakog oduševljenja ljudskom ličnošću pokazuje total nesigurnosti jedne osobe. Mala snaga, mala hrabrost, mala ljubav jednako nesigurnost, jednako neuspeh u svemu što radite. Ali ko vam to oduzima životnu energiju lava kojom se osvaja kraljevska snaga ličnosti? Ko vam umanjuje hrabrost za život u vašem jedinom nastupu na planeti zemlji? I ko vas sprečava da se oduševite svojom ličnošću, najrazvijenijim oblikom života u poznatom kosmosu? Najveća ljudska slabost proizvodi se u sudaru između straha od neuspeha, sumnje u sopstvenu sposobnost i male oduševljenosti sopstvenom egzistencijom. Na sreću to je stečena a ne urođena slabost i može se eliminisati iz vašeg života. Kako? Proizvodnjom najveće ljudske snage koja se rađa u braku između vaše željene slike o sebi i ljubavi prema toj sanjanoj ličnosti. Čovek koji osmisli svoju idealnu ličnost i zaljubi se u nju toliko da je spreman da plati svaku cenu da bi je ostvario je moćan čovek. I sliku i ljubav proizvodite samo vi, dakle ljudska snaga se nalazi u vašim rukama. Pa zašto onda prihvatate svoju nesigurnost i zašto je ne proterate iz svoje ličnosti? Opet zbog sumnje da ste to u stanju da uradite i zbog straha od pokušaja i neuspeha. Kažete plašite se neuspeha. A šta je ova nesigurnost sa kojom živite, uspeh? To je samo mala, prolazna slabost. Ne prijatelji moji, to je siguran životni poraz i to poraz sa belom zastavom i megafonom u koji vičete: Ja sam čovek koji ne veruje u samoga sebe jer mislim da sam nesposoban da ostvarim svoje snove. Ja sam čovek koji malo voli samoga sebe jer mislim da malo vredim. Biti nesiguran u sebe, dakle ne verovati u svoje sposobnosti i ne voleti svoje vrednosti znači ne biti nikada zaljubljen u sebe. Kako možete da živite sa samim sobom a da niste zaljubljeni u sebe? Kako mislite da će se iko zaljubiti u vas ako vi koji ste sa samim sobom najviše vremena i najbolje sebe poznajete, niste to bili u stanju? Ko će to da primeti vrednosti vaše ličnosti sa strane ako vi kao čovek iznutra, iz prve ruke, niste bili u stanju da ih otkrijete? Zar u vama nema ništa lepo i vredno da se možete time oduševiti? A šta ćete to svetu pokazati kad se svega u sebi stidite ili se barem ničim u sebi ne ponosite? Ova apsurdna pitanja koja odslikavaju sav besmisao i tragi komičnost ljudske nesigurnosti nisu ni najmanje preterana i nerealna. Ljudi se stide svoje nesigurnosti, teže da je sakriju, varaju čak i sebe da ona ne postoji, sve rade samo ne ono što treba, ne trude se da eliminišu taj deo gubitničkog genetskog lanca iz svoje ličnosti. Hoću zato da zapišete idealnu sliku svoje ličnosti sad odmah, da stavite sve svoje snove i želje, sve svoje ljubavi i strasti u taj prelepi lik koji će ukrasiti ovaj svet i oplemeniti život oko vas  a onda ga gledajte svako veče sve dok ga istinski ne zavolite. Ta kraljevska osoba to ste vi, vaša najbolja verzija i potrebno je samo da se zaljubite u nju kako biste joj dali neophodno pogonsko gorivo za realizaciju. Čujete li: Proizvodnja vaše uspešne ličnosti počinje kada se zaljubite u nju. Šta čekate?