Što više tragate za sigurnošću to je manje imate, što više tragate za mogućnostima
sve je verovatnije da ćete dostići sigurnost koju želite.
Brajan Trejsi

Prevazilaženje straha od greške i sumnje u novi pokušaj je prostor  koji naseljavaju samo šampioni a ja hoću da vi postanete šampioni, ništa manje. Zato ću vam ispričati istinitu priču kojom su se generacije šampiona inspirisale. Bejzbol je igra odlučnosti i odgovornosti, to jest igra proaktivnosti možda najviše od svih igara na svetu. Zašto? Objasniću vam ukratko osnovno pravilo igre da biste mogli da pratite nastavak priče. Igrač čiji tim napada ulazi u krug sa bejzbol palicom i igra protiv čitavog protivničkog tima, bacača lopte, hvatača i ostalih igrača koji žele da ga izbace iz igre. Bacač lopte, „pičer“ ima zadatak da udaraču iz protivničke ekipe baci tako nezgodnu lopticu da ovaj ne uspe da je pogodi palicom, ili ako je pogodi da to uradi loše da bi njegovi hvatači uhvatili loptu i izbacili ga iz igre. Ako mu tri puta baci loptu u zamišljeni pravougaonik i udarač je nijednom ne udari biva izbačen iz igre i ide na klupu. Onaj koji udara ima dve mogućnosti, da napadne svaku lopticu i pokuša tako jako da je udari da njegova ekipa uspe da postigne pogodak ali postoji i šansa da pogreši i da ga protivnici izbace i pređu u napad , dakle u prvoj mogućnosti postoji veliki rizik. U drugoj mogućnosti igrač ima pravo  da ne zamahne i ne udari lopticu ako nije siguran da će je dobro pogoditi i tako tri puta sve dok ga ne izbace iz igre; nije postigao gol ali nije ni pogrešio pa da protivnici slave, dakle nije preuzeo rizik pokušaja da se udari teška lopta. Pošto je procenat udarenih lopti važan element igre stručnjaci polažu mnogo na analizama statističkih podataka igrača. Kopajući po rezultatima iz prošlosti došli su do proseka jednog igrača koji ih je potpuno zbunio. Naime taj igrač je imao fantastičan prosek od 98% udarenih loptica. Što znači da je svaki put kada je zamahnuo i pokušao da udari u 98 slučajeva od sto bio uspešan. Taj podatak ne bi bio toliko uznemirujuća da se radilo o velikom igraču, legendi bejzbola, ali u ovom slučaju je ime iza tog neverovatnog rekorda bilo sasvim nepoznato. Pravi šok je nastao kada su uporedili njegove rezultate sa rezultatima jednog od najvećih igrača u istoriji Džoa Di Mađa. Di Mađo je imao prosek od svega 84% uspešnih udaraca. Čekajte kako je Džo bio najplaćeniji igrač, čovek koji je oženio Merilin Monro najlepšu ženu sveta i imao svetsku slavu a ovaj drugi igrač je umro u bedi i potpuno nepoznat. Zar nije suština igre pogoditi što preciznije lopticu? A onda su došli do drugog podatka koji je objasnio čitavu stvar. Nepoznati igrač je imao u karijeri četiristo uspešnih pokušaja da udari lopticu a Džoe di Mađo je imao preko sedam hiljada. Suštinska razlika nije bila u broju uspešnih udaraca negu u broju hrabrih pokušaja da se lopta udari, u preuzimanju odgovornosti za ekipu i rezultat. Razlika je bila u broju hrabrih pokušaja i preuzimanja rizika da bi se do pobede stiglo. Nepoznati igrač je igrao samo na sigurne lopte ali ne rizikujući previše rizikovao je sve, svoj uspeh i čitav život. Strah od greške i kukavička igra na sigurno su ga odveli do životnog neuspeha iako je sve svoje udarce izveo besprekorno. Neodlučnost često vodi u kukavičko ponašanje u životu, u igru na sigurno, u perfekcionizam ili ništa, u mudro odustajanje od rizika i velikog broja pokušaja u kojima vreba veliki broj grešaka. Prevaziđite strah od greške, pokušavajte hrabro i preuzmite odgovornost za sopstveni život i rezultate. Jer ko će to drugi uraditi za vas?