Najefikasniji način za uništavanje pozitivne atmosfere u kompaniji

ŠTA
Kako lideri zloupotrebom moći koje često nisu ni svesni stvaraju atmosferu koja stimuliše korupciju i neetično ponašanje u kompaniji i uništavaju produktivnu i pozitivnu atmosferu.

ZAŠTO
Mada neki lideri uspevaju da zloupotrebom moći ostvare za sebe napredak u karijeri na kraju i kompaniji i sebi nanesu nepopravljivu štetu uvođenjem trulog ciklusa korupcije u zdravo telo kompanije.

KAKO
Istraživanjem rada velikog broja lidera došlo se do otkrića koje su to liderske karakteristike i organizacijski faktori koji upućuju na moguću zloupotrebu moći pa i korupciju na koje i lideri i sledbenici a naročito organizacija treba da obrate pažnju.

Liderske karakteristike. Istraživanja su ukazala na tip destruktivnog narcisa koji je često brilijantan i inteligentan, obuzet samim sobom, sklon totalnoj kontroli, krut, gladan moći i surov. On odlično sarađuje sa svojim šefovima i trudi se da ih impresionira ali prema saradnicima i podređenima se ponaša bez empatije i beskompromisno. Njegov snažan osećaj „šefovske“ pozicije i verovanje da zaslužuje poseban tretman ga navodi da lako sklizne u zloupotrebu moći i prava. Takvo ponašanje može lako da dovede do ruiniranja pozitivne atmosfere u čitavoj organizaciji, do zastrašivanja saradnika kroz surovo kritikovanje i kažnjavanje, do dvostrukih standarda, do destrukcije poverenja i kolegijalnosti. Njemu je staro timsko pravilo: gde ima straha nema produktivnosti; potpuno strano. Njegov svet je najčešće podeljen na dva dela, na one koji se slažu sa njim i na sve ostale na koje gleda sa podozrenjem a neretko i sa paranojom. One koji su na njegovoj strani podržava a one druge napada, ismeva a često i pomera sa pozicije. Nažalost takav tip menadžera se često brzo uspinje po organizacijskim lestvicama jer drugi njihovu nadobudnost u samoreklamerstvo često zamenjuju za sposobnost. Kada se jednom dokopa moći i pozicije on je zadržava tako što se okružuje slabim i nesposobnim saradnicima koji ne mogu da ga ugroze i nastavlja samo svoj put ka sve većoj moći. Iz ovog kratkog opisa već možete da sračunate koliku štetu u produktivnosti, imidžu organizacije, intra-komunikaciji, lojalnosti, posvećenosti, motivaciji, korisničkom servisu ovakvi menadžeri mogu da nanesu organizaciji.

Organizacijski faktori. Individualne karakteristike lidera mogu da ih učine manje ili više sklonim ka zloupotrebi moći i korupciji ali osoba to može da uradi samo ako joj organizacija to dopusti. Najznačajniji određujući faktor za zloupotrebu moći nalazi se u kulturi jedne organizacije. To kakvo ponašanje se toleriše, prihvata, ohrabruje i nagrađuje u organizaciji  odrediće da li će destruktivni lider preživeti i prosperirati u tom okruženju. Praksa zapošljavanja, karakteristike i stilovi top menadžmenta i fokus na kratkoročne finansijske dobiti sve to može da doprinese destruktivnom lideru da traje i cveta. Što je organizacija više centralizovana, što više koncentriše moć i ističe hijerarhiju i što je komunikacija zatvorenija to je manje verovatno da će se zloupotreba moći primetiti i prijaviti što dalje vodi ka još većoj zloupotrebi i korupciji. Centralizovane strukture stvaraju distancu između lidera i saradnika dozvoljavajući im da sami donose odluke bez  mišljenja saradnika i tako se

samo-izoluju od članova tima.

Ciklus korupcije. Kombinacijom pobrojanih liderskih karakteristika i odgovarajuće organizacijske kulture stvara se atmosfera za kreiranje ciklusa korupcije i zloupotrebe moći. Lidersko pokazivanje moći i neodgovorno ponašanje prema sledbenicima vodi do njihovog pokoravanja i poslušnosti. Najčešće ta poslušnost ima svoj uzrok u želji sledbenika da očuvaju svoje resurse i potencijalne nagrade od strane lidera. Ta nekritična poslušnost sledbenika može navesti lidera da poveruje da je uvek u pravu i da su sve njegove odluke ispravne što će još više povećati njegovu samo-opsednutost. Moć, poslušnost sledbenika, fizička i psihološka distanca između lidera i sledbenika sve to doprinosi iskrivljenom mišljenju lidera o sebi i svojim pravima što je preduslov za zloupotrebu moći. Na tom grafikonu preduslova treba još dodati  i sledbeničku zavisnost jer su nekritični poslušnici u potpunosti zavisni od mišljenja i odluka lidera i retko daju kreativan doprinos razvoju organizacije. Dodvoravanje lideru je takođe uzrok njegovog osećanja moći i uverenosti da svoje sledbenike može da ubedi da je svaka  njegova odluka dobra i legitimna. Ta preterana poslušnost, ulizištvo, zavisnost sledbenika od lidera i distanca koja se stvorila naročito se lako zloupotrebljava kod određivanja liderskih privilegija, godišnjih bonusa, provizija i sličnih stvari koje su plodno tlo za koruptivno ponašanje. Posledice tog ponašanja su pored finansijske štete koju koruptivni lideri nanose organizacijama prilikom pribavljanja lične koristi i donošenje loših odluka koje koštaju još više, degradiranje zaposlenih, etičko i legalno nasilje nad zaposlenima, prevare, opstrukcija pravde, pranje novca i neetično korporativno upravljanje na štetu akcionara.  Rad na stvaranju organizacione kulture koja ne podržava lidersko ponašanje koje vodi u zloupotrebu moći, trening u liderskim veštinama, komunikaciji, delegiranju i timskom radu kao i decentralizacija organizacije su najbolja odbrana od ovakvog  koruptivnog liderstva i posledica na poslovanje organizacije.

KADA
Korupcija je poput entropije protivna životu rastu i razvoju i najbolje vreme za njeno iskorenjivanje je odmah u samom začetku.

Zašto:
Život je kao ogledalo, nikada ne daje ništa što u njega nismo stavili.
Anonimni autor