Timski rad protiv udruženog rada

ŠTA

Razlozi za loš timski rad i definicija tima kao recept za izlečenje.

ZAŠTO

Timski rad  je postao kultna, magična reč za povećanje produktivnosti u savremenoj ekonomiji. Na kursevima širom sveta ga često šaljivo nazivaju Ali babina pećina. Team Building open up! Ovo je poklič na početku seminara o razvoju timskog rada. Šta se krije iza vrata tog sezama koji polaznici kurseva tako uporno zazivaju?  Ime tog plena ili dragocenosti jeste produktivnost ili njena savremena mera – efektivnost ljudskog rada. Timovi su jednostavno produktivniji od grupa i zato je radni zadatak broj jedan svih lidera formiranje tima. Zato što je neproduktivni, grupno-zlobni udruženi rad još uvek dominantan u našim kompanijama.

KAKO

Kada znamo da produktivnost zavisi dobrim delom od sposobnosti menadžera da formiraju i vode produktivne timove ne možemo a da se na zapitamo sledeće: Zašto se taj sezam nikako ne otvara u praksi naših kompanija iako smo izuzetno talentovani za timski rad u sportu, svetski šampioni u košarci, odbojci, vaterpolu, nepobedivi u vojnim četama i tako dalje.  Zaista, zašto se taj talenat naših građana za timski rad nikada nije ispoljio na polju ekonomije kada smo svi životno zainteresovani za poboljšanje standarda života?  Koji su to mistični razlozi, jer logičkih nema, da mi i dalje, uprkos bankrotu socijalističke privrede čije posledice još uvek pokušavamo da zalečimo, uporno radimo kao grupa ljudi koja se pojedinačno odnosi prema šefu, boreći se sa ostalima za moć, prestiž i poziciju?

Da li motivacionu rečenicu legendarnog Ziga Ziglara: Ne možeš nikada da pomogneš drugom čoveku da dobije nešto što želi a da istovremeno nisi pomogao i sebi da ostvariš svoje želje; na čijoj logici počiva kompanijska empatija i uzajamno pomaganje članova tima stvarno doživljavamo kao krajnji izraz zapadnjačke naivnosti ili ludila? Da li smo mi kolektivno skup čudnih pojedinaca koji zaista više voli da kolegi crkne projekat po mogućstvu zajedno sa unapređenjem,  pa makar i čitava firma imala gubitak na čelu sa našim platama?  Da li zaista više volimo da naš saradnik ne uspe jer uspeh nije tako slatko ogovarati kao neuspeh?  Je li to karakterna crta radnog naroda Srbije ili je to prosto loša navika koju se ne trudimo da iskorenimo?  Ne verujem u loš genetski materijal i neuhranjenu  inteligenciju svojih sugrađana i sklon sam da ovu nelogičnu ljubav prema zaostalom i neproduktivnom grupno-zlobnom udruženom radu pripišem lošoj navici, poroku iz komunističke ere sa produženim dejstvom. Budući da nisam ekspert za egzorcizam, disciplina koja bi ovde imala šta da kaže, ja na svojim trening seminarima koristim definiciju tima kao lekovito sredstvo.

Definicija tima

Tim je mala grupa ljudi sa komplementarnim veštinama i  jedinstvenim pristupom radu koja je posvećena ostvarenju zajedničke svrhe i radnih ciljeva za čije ispunjenje su uzajamno odgovorni.

Mala grupa predstavlja broj od 2 do 25 članova, a optimalno između 5 i 9 članova. Ako broj prevazilazi devet komunikacija ima tendenciju centralizacije jer članovi nemaju pravu šansu da razgovaraju sa svakim direktno. U takvim grupama se mora posvetiti posebna pažnja komunikaciji.

Komplementarne veštine obezbeđuju sinergijski efekat tima koji se gradi na različitosti ideja, ponašanja i kombinaciji brojnih veština. Ako je tim sačinjen od sličnih ličnosti postoji limit jednoobraznog grupnog razmišljanja i malog broja rešenja u procesu kreativnog rešavanja problema.

Zajednička svrha je pokretačka snaga tima. Tim mora da razvije svoju sopstvenu svrhu. Ona mora biti značajna i smislena i mora pripadati svim članovima tima. Tim mora konstantno da preispituje svrhu čineći je sve relevantnijom kako se tim razvija. Često se naziva i Agedna tima. Skrivene agende  mogu sprečiti grupu da preraste u tim. Ovo se dešava kada su lične emocije i motivi skriveni ispod stola za diskusije.

Radni ciljevi predstavljaju motivacionu snagu tima koja ih pokreće u akcije i daje im energiju. Posebni radni zadaci se uspostavljaju, prate, ispunjavaju i mere u jednom u toku radnog procesa.

Jedinstven pristup radu je način zajedničkog rada i ponašanja oko kojeg  su se članovi usaglasili. Mnogi timovi imaju izgrađen svoj set pravila koji ističe očekivano ponašanje članova. Članovi često preuzimaju uloge uključujući Istražitelja, Istoričara, Čuvara Vremena i Trenera-savetnika da bi održali timski razvoj na dogovorenom kursu.

Uzajamna odgovornost je aspekt tima koji se obično poslednji izgradi. On predstavlja učešće u podeli odgovornosti za sve timske rezultate i dobre i loše.

Analizirajte rad svoje grupe ljudi iz perspektive ove definicije i utvrdite šta je potrebno da izgradite da biste svoju grupu zaposlenih pretvorili u efektivan tim.

KADA

Odgovorite na sledeća pitanja i znaćete kada.

1. Da li ste razvili zajedničku svrhu svog tima u kojoj svi članovi prepoznaju svoju šansu za razvoj, uspeh i zadovoljstvo profesionalnim životom?
2. Da li ste zajedno sa svojim timom definisali set pravila i ponašanja koji vam omogućavaju otvorenu i poštenu razmenu informacija bez upiranja prstom u drugog člana i kritizerstva?
3. Da li se članovi vašeg tima osećaju uzajamno odgovornim, da li bodre i pomažu jedan drugoga i da li pokazuju spremnost da sa vama podele odgovornost kada naiđu loši rezultati?

 

Zašto:

 

„Većina timova nisu uopšte timovi već prosto skup pojedinačnih odnosa sa šefom u kojima se svaki pojedinac bori sa ostalima za moć, prestiž i poziciju.“

 Daglas Mekgregor.