Vi postajete ono što najvažniji ljudi u vašem životu očekuju da ćete postati.

 Viktor Frankl

Najpre da razumemo šta je samouverenost? Samouverenost je stanje svesti (State of Mind) a ne neka urođena osobina koja se ima ili nema. A kao i svako stanje uma može da se proizvodi, menja i može da se trenutno ima ili nema. Niko nije sve vreme samouveren pa čak ni Novak Đoković koji je merna jedinica samouverenosti ali svako može da nauči kako da proizvede stanje samouverenosti u svom umu i svojoj ličnosti. Kako ljudi sebe dovedu u ovakvo stanje svesti? Tako što vremenom pod uticajem okoline i mišljenja drugih ljudi izgrade u svom umu sliku o samome sebi, poveruju u nju i počnu da se ponašaju u skladu sa njom. Potom vas na osnovu tog ponašanja drugi ljudi procenjuju i prihvataju i tako cementiraju tu skulpturu koja vremenom nažalost postaje vaš teg a ne motor razvoja. Ta slika o sebi u koju ste vremenom poverovali i ubedili druge postaje deo vašeg identiteta. Na osnovu te slike koju u svojim mislima imate o sebi vi razvijate doživljaj o svojoj ličnoj snazi i potencijalu, osećate sebe kao sposobnog ili nesposobnog, jakog ili slabog, onog koji kontroliše svoj život ili onoga koga svi kontrolišu. To kako vidite i osećate samog sebe utiče ključno na sve aspekte vašeg života i na prihvatanje ili neprihvatanje vaše okoline. Dodatni razlog zašto je ova unutrašnja mapa tako moćna jeste taj što vaše ponašanje nikada neće odstupiti od te mape. Ta slika deluje kao samo-ispunjavajuće proročanstvo i vi se ponašate i delujete u potpunosti u skladu sa njom. Nevolja je što većina ljudi nije svesna te svoje slike i osećanja koje gaji prema sebi, niti im posvećuje dužnu pažnju. A još veća nevolja je što istraživanja pokazuju da do svoje 14 godine 98% ljudi ima negativnu sliku o samome sebi. Da li onda treba da nas čudi neuspeh i nezadovoljstvo životom tolikog broja ljudi. Način na koji doživljavate sebe utiče i na to kako vas drugi ljudi doživljavaju. Preko 90% poruka u komunikaciji šaljete nesvesno a ljudi oko vas odgovaraju na te signale. Vi drugim ljudima neprekidno dajete na znanje kako da se ponašaju prema vama tako što im nesvesno pokazujete kako se vi sami prema sebi ophodite u glavi. Zato se i kaže ako hoćete da vas ljudi poštuju počnite sami sebe više da poštujete. Ako hoćete da vas ljudi vole počnite sebe da volite sve više i više. To rade harizmatični ljudi, oni su puni ljubavi i poštovanja prema svojoj neponovljivoj ličnosti i ni od koga ne traže potvrdu, zato je od svih dobijaju. Samouverenost ima dve komponente:

• Osećanje personalne sposobnosti – samopouzdanje
• Osećanje personalne vrednosti –  samopoštovanje

Postoji trenutno samopouzdanje da se neka stvar može obaviti i trajna samouverenost ili verovanje da će se željeni cilj kad tad dostići uprkos trenutnim neuspesima. Za trajnu samouverenost je potrebno da ojačate oba stuba i samopouzdanje i samopoštovanje. Ljudi često brkaju ove dve stvari. Samopouzdanje je osećanje lične sposobnosti da nešto uradimo kako valja. Samopouzdanje je kapisla za našu smelost da se u trenutku upustimo u akciju i napravimo rezultat koji se može smatrati uspehom, ona se temelji na odlučnosti da delamo i na uverenju da ćemo uspeti ako pružimo sve od sebe, ona je mera naše trenutne moći. A samouverenost nam je potrebna da bismo u dužem periodu istrajali u verovanju da ćemo moći da ostvarimo neki svoj dugoročni cilj ili životni san, viziju svoje uspešne ličnosti, ona je mera naše dugoročni moći. Da li vi znate koliko je vaš stepen samouverenosti? Njega ćete izračunati kada odgovorite na pitanje Koliko dugo ste spremni da trpite poraze i odbijanja na putu ostvarenja vaše najveće životne želje a da ne odustanete i ne izgubite veru u njenu realizaciju ili koliku ste cenu spremni da platite da biste je ostvarili. Jedan od najsamouverenijih ljudi u istoriji Mahatma Gandi je izbacio devizu ultimativne samouverenosti u jednoj kratkoj rečenici: Uradi to ili umri pokušavajući (Do or Die trying). Ta vrsta spremnosti na svaku žrtvu i odlučnosti da se nikada ali nikada ne odustane od napora da se taj cilj ostvari sve dok je čovek živ je ultimativna snaga samouverenosti na delu. Sa tom moćnom  odlukom i uverenjem uspeo je da sruši najveću imperiju tog doba Englesko kraljevstvo i prekine njihovu okupaciju i eksploataciju Indije. Jedan od najčuvenijih REP muzičara 50 cent je parafrazirao ovu Gandijevu misao u nazivu svog prvog albuma koji glasi: Obogati se ili umri pokušavajući (Get rich or Die trying). Ovaj naziv nije bio samo marketinški potez nego istinsko uverenje ovog mladog čoveka a dokaz za to je da je sa margine društva od uličnog preprodavca droge i sa ivice materijalne egzistencije za samo par godina zaradio više od 50 miliona dolara i obogatio se u skladu sa svojom odlukom i verovanjem da to može da uradi. Samopoštovanje, druga komponenta Samouverenosti, je način na koji mi sami doživljavamo vrednost svoje ličnosti a ne kako nas neko drugi doživljava ili procenjuje. Neki ljudi veruju u svoju ličnost, vole je i visoko vrednuju a neki se povode za ocenama okoline o uspešnosti i snazi njihove ličnosti i to prihvataju kao svoju propisanu vrednost. Znači vrednost možete sami sebi da odmerite ili možete da dopustite drugima da vam je odmere. Nevolja je što se naše ponašanje, stil ophođenja, harizma, snaga uticanja na druge i životni domet naše ličnosti meri upravo tim odnosom prema svojoj vrednosti. Pa imate raspon samopoštovanja od lavovske do mišije ličnosti i ne možete da se načudite zašto je neki čovek sebi odredio mišiju vrednost kad je mogao da bude i lav u svom jedinom životu. Tragi-komedija ove životne zablude je što većina ljudi traga za samopoštovanjem svuda, osim u sebi samome a najviše u potvrdama drugih ljudi. Drugi ljudi obično teže da vam spuste vrednost da bi njihova bila veća. Većina ljudi odbija da shvati da njihovo samopoštovanje zavisi isključivo od njihove percepcije sopstvene vrednosti a ne od tuđe. Ljudi dopuštaju da ih drugi dnevno ubijaju u pojam kada je u pitanju njihova vrednost na međuljudskom tržištu bilo u školi na poslu ili u kući, osuđujući ih tako na neuspeh u životu. Kako vam to drugi ljudi rade a možda i vi nekome nesvesno radite. Jedan od najjednostavnijih  načina je nivo očekivanja. U čuvenoj rečenici jedan od najvećih psihologa svih vremena Viktor Frankl je jasno upozorio na snagu tuđeg očekivanja od naše ličnosti: Vi postajete ono što najvažniji ljudi u vašem životu očekuju da ćete postati. Kako? Tako što najvažniji ljudi u vašem životu utiču na izgradnju vaše slike o sebi a ona na vašu projekciju uspeha u životu, na uverenje šta ćete moći a šta nećete moći da postanete. To uverenje se onda utiskuje u vašu ambiciju pa neki imaju ambiciju da prežive ovaj život a drugi da izgrade civilizacije. U jednom eksperimentu u Americi grupa od deset ljudi je rešavalo deset zagonetki. Kada su završili pročitani su im lažni rezultati. Polovini je rečeno da su uradili dobro, rešili su navodno 9 od 10 a drugoj polovini, nasumice izabranoj, su rekli da su uradili loše, navodno  samo tri od deset. Potom su im dali novih deset zagonetki. Ona polovina kojoj je prvi put rečeno da su bili dobri uradila je bolje dok je ona druga polovina uradila gore nego prvi put. Iako je bila netačna i nepravedna kritika koju su pretrpeli im je uništila samouverenost a time i sposobnost. Videli ste kako niska očekivanja drugih mogu da smanje vaše šanse za uspeh umanjujući vašu samouverenost. A zamislite koliko vi sami možete sebi da smanjite šanse negativnim razmišljanjem o sebi ili smanjenim očekivanjima i nevericom u svoje uspehe i vrednosti. Čitav život sami sebe sabotiramo pogrešnim mislima i verovanjima.

Niska samouverenost vas vodi iz poraza u poraz. Na sreću samouverenost se može poboljšati i to značajno a najbolja vest je da to zavisi samo od nas samih.