Moć na kojoj većina lidera gubi i produktivnost i autoritet je moć prinude. 

ŠTA
Prilika i pravo da upravlja timom ili delom organizacije nameće pred lidera i obavezu i odgovornost da najefektivnije koristi moć i ovlašćenja u cilju podizanja produktivnosti.

ZAŠTO
Zato što je korišćenje moći i ovlašćenja na najproduktivniji način najteži ispit za lidera na kome većina nažalost padne. Posledice tog pogrešnog korišćenja autoriteta ili zloupotrebe moći, svesne ili nesvesne, osećaju i organizacija i zaposleni. Organizacija kroz nedovoljan razvoj konkurentske prednosti a zaposleni kroz nezadovoljstvo poslom i frustraciju. Zato što je moć na kojoj većina lidera gubi i produktivnost i autoritet – moć prinude.

KAKO
U arsenalu menadžerskih instrumenata moć prinude je nekako prva pod rukom, ka njoj se i kod kuće sa decom i radu sa zaposlenima najlakše poseže. Moć prinude se oslanja na kontrolu a koristi strah kao svoj instrument. Kada koristimo ovu moć mi ne utičemo na druge nego ih na manje ili više grub način prisiljavamo na poslušnost. Pretnje i ucene su postale deo naše rutine u uticanju na druge ljude i to što ih smatramo neophodnim za postizanje kratkoročnih rezultata ne menja njihovu suštinu, vi tim načinom upravljate ljudima uz pretnje, ucene i zastrašivanja i to ne može imati dobre, dugoročne posledice ni u kući a naročito ne na poslu gde vas ljudi ne vole kao deo porodice. Strah od autoriteta u organizaciji je krivac za mali broj inovacija i blokadu ljudi pred neophodnim promenama. Pošto živimo u vremenu kada je stvaranje pozitivnih promena i brže prilagođavanje tržištu uslov broj jedan za opstanak organizacije onda loša upotreba moći ili korišćenje moći prinude predstavlja problem broj jedan za efektivnost organizacije. U brojnim istraživanjima zaposleni su svedočili da nisu bili u stanju da predlože nove ideje, načine, pristupe koji bi sigurno unapredili posao i učinak zato što nije bilo bezbedno. „Ne talasaj da ne bi potonuo“ je formula. Postoje priče i mitovi o ljudima koji su pokušali i bili sasečeni od šefova. Ljudi koji preuzimaju rizik da nešto promene su oni koji su ismejani, potcenjeni, premešteni, eliminisani. To se prenosi kao narodna pesma kroz organizaciju i postaje opravdanje za sigurno ponašanje, čitaj nekreativno ponašanje. Odakle ovoliki strah na poslu? Pa, od zloupotrebe moći od strane nadređenih rukovodilaca. Upravljanje uz pomoć pritisaka, prinuda, zastrašivanja, tihih ucena pretvara zaposlene u „ ziheraše“, ljude koji samo štite svoje radno mesto pa makar i na štetu kompanije. Posvećenost i lojalnost zaposlenih su prve žrtve moći prinude. Pogubni rezultati prinude bi trebalo da su otrežnjujući ali najčešće nisu. Ovo je pet osnovnih problema koje kažnjavanje kao mera na radnom mestu stvara:

1. Lideri dopuštaju nekima više slobode u radu nego ostalima
2. Lideri zbog neprijatnosti odlažu sa kažnjavanjem dok na kraju ne ostane druga alternativa a tada je kazna neproduktivna
3. Vremenom kažnjavanje gubi moć a lider autoritet
4. Pošto ljudi izbegavaju neprijatne stvari kažnjavanje proizvodi veći broj odsustvovanja
5. Mada su kratkoročne posledice kažnjavanja neposredno poboljšanje, dugoročni rezultati su pad motivacije i posvećenosti a sa njima i pad produktivnosti

Najbrži i najjednostavniji način da se smanji učestalost neproduktivnog ponašanja jeste da se primeni neki oblik kažnjavanja. Međutim to smanjenje je kratkoročno. Korišćenje kažnjavanja proizvodi sporedne efekte i dugoročne posledice kao: strah, nepoverenje, apatiju, zlopamćenje, frustraciju, konflikte, nemotivisanost, što na kraju ispadne mnogo skuplje od lošeg ponašanje koje je trebalo ispraviti. To je ogroman teret i za lidera samog. Nikada ne može da se opusti. Osoba koja primenjuje prinudu nosi sav teret odgovornosti. On jedini brine da li je posao obavljen ili nije, stalno smišlja načine da osigura poslušnost. Kada nije prisutan da osigura da se posao dobro obavi mora da ima zamenika koji ga zastupa kao simbol i izvršilac pretnji. Mačka ne sme da bude odsutna jer će miševi da povedu kolo. Ako je mačka prisutna  sa svojom pretnjom sva kreativnost, inovacije, timski duh, entuzijazam i pokretačka snaga koju ljudi imaju biće na kraju korišćeni protiv njega. Lider koji koristi prinudu mora da upravlja ne samo da bi posao bio izvršen nego i da bi se izbegle greške. Drugi rade samo ono što im se kaže i naredi a odgovornost je na «prinudnom» lideru. Ako je moguća anonimnost čim lider skloni pogled neki ljudi su skloni sabotiranju i rad se usporava ili zaustavlja. Dolazi do nepredviđenih događaja i sabotaža. Niko ne zna kako su se dogodile ali svi znaju da je novi šef arogantan i da se ponaša diktatorski. Cena? Ogromna šteta, narušavanje bezbednosti, zaustavljanje posla, pad morala.  Masovna odmazda lidera kroz grupno kažnjavanje samo može da pogorša stvar jer tako povezuje sve zaposleni i u opasnosti je da svi ujedine protiv lidera. Moć prinude iako najlakša za korišćenje nije rešenje za povećanje posvećenosti zaposlenih, nije dobra za povećanje produktivnosti organizacije i nije korisna ni za samog lidera; ukratko izbacite je iz svog repertoara uticanja na druge ljude i poboljšaćete svoje rezultate.

KADA
Znam da je teško osloboditi se loših navika za koje mislite da vam olakšavaju život ali ove se oslobodite odmah.

Zašto:
Gde ima straha nema produktivnosti.
Stiven Kavi