Naša glavna životna potreba je neko ko će nas dovesti do onoga što možemo da budemo.
Ralf Valdo Emerson

Naša najveća životna potreba je neko ko će vas odvesti do pune snage vaše ličnosti, do pobedničkog mentaliteta. Taj put vodi preko tvrđave samouverenosti a taj neko, pored trenera za personalni razvoj, ste vi sami jer ste najzainteresovaniji za izgradnju vaše uspešne ličnosti. Mnoge psihološke studije su nedvosmisleno pokazale  da se samouverenost može značajno poboljšati i ojačati a čitav proces zavisi samo od vas samih. Postoji više tehnika i saveta uz pomoć kojih možete ojačati bedem vaše samouverenosti. Kada želite da osnažite spremnost nekog čoveka ili samoga sebe da se menja važna tehnika za motivaciju zove se listing dobiti. Pre svake aktivnosti, ne samo ovih za izgradnju samouverenosti nego bilo koje aktivnosti,  potrebno je sačiniti listu svega što ćete dobiti ako uspešno obavite aktivnost? Zašto.  Zato što prvi zakon motivacije kaže. Ljudski um ima tendenciju da beži od bola i kreće se ka zadovoljstvu. Ljudski um ima tendenciju da beži od bola i kreće se ka zadovoljstvu nezavisno od vaše svesti i želje. U tome je trik. Ta borba se dešava u našoj podsvesti na koju naša svest teško može da utiče. Treba znati da na naše odluke i ponašanje u 95% slučajeva utiče podsvest a samo u 5% slučajeva naša svest u kojoj se nalaze naše želje i stremljenja. Dakle mi možemo svesno da želimo nešto da uradimo ali naša podsvest se u 95% slučajeva pita da li ćemo mi to i obaviti. Naša podsvest često ume da nas zaustavi kada proceni da joj je nešto bolno iako mi pokušavamo da u toj aktivnosti istrajemo. Ta borba sa našim podsvesnim delom uma koji je moćan protivnik jeste sama suština motivacije i razlog zašto ima tako malo visoko motivisanih ljudi koji izdrže sve do kraja, do konačne pobede.

Koju god aktivnost želite da preduzmete vaša podsvest procenjuje da li će joj ona doneti više bola ili zadovoljstva nezavisno od vaše svesti. Listing dobiti je tu da podseća i vašu svest, a još više podsvest, na sumu zadovoljstva koja vas čeka ako istrpite malo bola zbog promene, zbog vežbanja, odricanja, koncentracije i uloženog truda. Ako je suma dobiti i zadovoljstva veća od sume bola i strepnje vi ostajete motivisani i spremni da izdržite do kraja. I obrnuto ako je suma bola od promene i napora veća od sume zadovoljstva vi ćete odustati od te aktivnosti. Recimo da imate problem sa navikom da jedete dvesta grama čokolade dnevno. Hoćete da se motivišete da iskorenite tu nezdravu naviku. Kad biste rekli svom umu nemoj da jedeš toliko čokolade to je opasno po zdravlje ta nejasna bol od gubitka zdravlja bi bila slabija od ogromnog zadovoljstava koje mu čokolada daje i vi biste nastavili da neodmereno jedete čokoladu. Ali ako biste se dnevno fokusirali na sliku čoveka sa uništenim zubima i najružnijim osmehom zarđale testere i pored nje stavili čokoladu od dvesta grama i govorili svom umu ako budem jeo ovoliko čokolade imam velike šanse da steknem ovako simpatičan osmeha onda biste privukli njegovu pažnju. Ako pojačajte stvar sa pitanjem:  Da li bi voleo da imaš devojku ili momka sa ovakvim osmehom?  A da li bi ti bilo prijatno da je poljubiš? Upornim povezivanje slike koja zadaje bol sa vašom strašću i intenzivnim osećanjem bola koja ona u vama izaziva vi vezujete takozvano sidro ili asocijaciju u vašem umu koja će automatski izazvati bol pri pomisli na čokoladu. Mozak razmišlja u asocijacijama sećajući se osećanja koja je ona ranije proizvodila i to isto osećanje ponovo kreira u vama nezavisno od vaše svesti. Dakle, listing dobiti fokusira vašu svest i podsvest na zadovoljstvo koje ćete imati ako ostvarite svoj naum i podseća da će to osećanje biti veće od bola koji možete imati ako nastavite da naporno radite na ostvarenju svojih ciljeva.