Kako da sprečite ozbiljnije posledice po zaposlene i organizaciju

ŠTA
Prepoznavanje efekata radnog stresa na pojedince radi pravovremene reakcije i sprečavanja ozbiljnijih zdravstvenih posledica.

ZAŠTO
Zato što je stres poznat i kao „tihi ubica“ i spada u glavne ili posredne uzročnike 95% najtežih oboljenja koje muče savremenog čoveka. Zato što nekontrolisani stres utiče na smanjenje produktivnosti i povećanje troškova zbog odsustvovanja sa posla.

KAKO
Pobrojaćemo sve efekte radnog stresa na pojedince koje većina ljudi ne prepoznaje kao posledicu stresa nego ih pripisuje drugim stanjima i trenutnim nelagodnostima ili bolestima koje nisu nastale zbog hroničnog radnog stresa:

a) Fizički

• Poremećaj spavanja
• Glavobolje
• Gastrointestinalni poremećaji
• Povišen krvni pritisak/kardio-vaskularne bolesti
• Dijareja ili zatvor
• Bolovi
• Mučnina i vrtoglavica
• Česte prehlade
• Bol u grudima/ubrzan rad srca

b) Emocionalni

• Anksioznost i razdražljivost
• Depresija
• Stalna i preterana briga
• Neraspoloženost, razdražljivost i bes

v) Intelektualni

• Gubitak koncentracije
• Nedostatak motivacije
• Poteškoće sa misaonim procesom
• Gubitak pamćenja
• Loše procene radnih situacija
• Loše donošenje odluka
• U svemu vidi samo negativnu stranu

g) Bihejvioralni (Uticaj na ponašanje)

• Zloupotreba supstanci (uključujući alkohol i droge).
• Smanjen libido
• Neprikladno ponašanje
• Segregacija
• Netačnost

Stres se identifikuje čestim glavoboljama, preteranom brigom, stalnim umorom, krivicom i nervozom. Takođe povećava depresiju, frustraciju, razdražljivost, bes, nesanicu, frustraciju i noćne more. Stres takođe utiče na to da ljudi budu zaboravni jer imaju poteškoća sa koncentracijom i donošenjem odluka. Ljudi koji su pod stresom često se osećaju preopterećeno, usamljeno ili bezvredno, obraćaju malo pažnje na izgled, preterano reaguju na manje smetnje i ističu preterani odbrambeni stav i sumnjičavost što im stvara ozbiljne probleme u komunikaciji. Stres zato dovodi do smanjenja produktivnosti i radne efikasnosti, kao i do povećanja upotrebe duvana, alkohola i droga. Pored toga, stres utiče na celo telo kroz nelagode i bolove, kako psihičke tako i fizičke, i otežava svakodnevne aktivnosti. Različiti nivoi stresa izazivaju različite simptome kod svake osobe. Osim uobičajenih simptoma, kao manifestacije stresa se vide i problemi sa spavanjem, problemi sa varenjem, varijacije u apetitu, gubitak kontrole svesti i česte bolesti. Nadalje, stres karakterišu i bežanje od obaveza na poslu, preduzimanje neuobičajenih radnji poput kašnjenja i ranog odlaska sa posla, degradiranje performansi i lakog pravljenja grešaka na poslu, niske koncentracije na poslu, lakog zaboravljanja svega, razdražljivost od spoljašnjih uticaja, preterano reagovanje na svaku situaciju bilo veliku ili malu, nepravilne navike u ishrani i narušavanje zdravlja.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, jedna od posledica dugotrajnog izlaganja stresu može biti mentalni kolaps ili sagorevanje („Burnout“). „Burnout“ je komplikovana fizička, mentalna i emocionalna reakcija na neprekidne nivoe visoke napetosti. To proizvodi osećaj beznađa, nemoći, cinizma, ogorčenosti, neuspeha i stagnacije, kao i smanjenje produktivnosti. Ove reakcije povezane sa stresom mogu dovesti do depresije, koja može direktno ugroziti zdravlje zaposlenih i indirektno uticati na organizaciju.

Važno je kako za pojedinca tako i za organizaciju da na vreme prepoznaju ove simptome stresa kako vremenom ne bi prerasli u hroničan stres koji neminovno dovodi do ozbiljnijih zdravstvenih problema a to je jako loše kako za zaposlenog tako i za organizaciju.

KADA
Nema ništa preče od zdravlja. Toliko o prioritetima.

Zašto:
Zdrav čovek imam stotinu želja i briga a bolestan samo jednu.
Narodna poslovica