Kako da izbegnete „menadžersku bolest“?
Konstantni stres na poslu je jedan od glavnih uzroka loših poslovnih rezultata, nervoze i agresivnosti u poslovnom i privatnom životu, „menadžerske bolesti“ i kolapsa organizma.
ŠTA
Postaćete svesni simptoma „menadžerske bolesti“ ili povišenog intenziteta stresa i načina na koji možete da ublažite posledice ovog stanja na vašu produktivnost, raspoloženje i zdravlje i da sprečite mogući fizički i mentalni kolaps zbog kontinuiranog poslovnog preopterećenja.
ZAŠTO
Zato što je konstantni stres na poslu jedan od glavnih uzroka loših poslovnih rezultata, nervoze i agresivnosti u privatnom životu, „menadžerske bolesti“ i kolapsa organizma a svakako i uzrok broj jedan za nastanak najtežih oboljenja u ljudskom organizmu.
KAKO
„Menadžerska bolest“ je uzrokovana produženim stanjem stresa koji se nije prepoznao i čije se posledice nisu ublažavale ili eliminisale iz organizma u dužem periodu. Uticaj stresa na ljudsku sposobnost i zdravlje je nevidljiv i zato tako opasan. Najčešći vidljivi uzroci su preopterećenje radnim aktivnostima i nagomilanim problemima, odlaganje akcije, loše rešavanje problema ili nemogućnost da se saradnicima kaže NE i sl. Jednostavno ljudi koji trpe stalni stres na poslu gube ogromno vreme na rešavanje problema, ne umeju da se organizuju, da planiraju i kontrolišu svoj posao i tako smanjuju svoju produktivnost.
Kontinuirani menadžerski stres koji se ne ublažava tehnikama za eliminaciju stresa iz organizma neminovno vodi ka „sagorevanju na poslu“ (Burnout) ili kolapsu radnih, fizičkih i mentalnih sposobnosti. Sagorevanje na poslu može dovesti do fizičkih senzacija i nelagodnosti kao što su znojenje dlanova, nesanica, anksioznost i uznemirenost ali i do složenijih posledica po zdravlje kao što su povišen krvni pritisak i kolaps. Kolaps zbog menadžerskog stresa je ozbiljan zdravstveni problem koji čoveka može da odvoji od posla nekoliko nedelja dok mu se nepovrati fizička snaga ali i nekoliko meseci dok mu se ne vrati mentalni fokus, volja i želja za radom. Mnogi ljudi ne prepoznaju simptome sve dok ne dožive kolaps ili nervni slom.
Simptomi „menadžerske bolesti“:
Telo | Emocije | Ponašanje |
Hronični zamor | Pad motivacije | Sklonost ka raspravama |
Oslabljen imunitet | Povišena uznemirenost | Sklonost ka svađama |
Poremećaj spavanja | Slaba pažnja | Povišena agresivnost |
Bol u grudima | Anksioznost | Nezainteresovanost |
Bol u mišićima i napetost | Depresija | Povlačenje iz društva |
Glavobolje i migrene | Povišena osetljivost | Korišćenje alkohola i droga |
Bolovi u vratu i leđima | Padovi raspoloženja | Prejedanje ili gubitak apetita |
Stomačne tegobe | Grickanje noktiju |
Svesnost je 90% rešenja!
Prvi korak u borbi sa menadžerskom bolešću je svesnost o postojanju kontinuiranog stresa i njegovog uticaja na ljudski organizam. Ćelije u našem organizmu imaju samo dva modaliteta funkcionisanja Rast i Odbranu ili zaštitu. Kada dopustite nekoj situaciji ili osobi da vas dovede u stanje stresa vaša nadbubrežna žlezda počinje da proizvodi hormone stresa kortizol i adrenalin koji dolaskom do mozga uzrokuju povišenu uznemirenost, brigu, strah i agresivnost koja odmah snižavaju vašu inteligenciju na pola, dakle problem sada rešavate samo sa 50% svoje inteligencije. Nije ni čudo što se sve više nervirate i brinete jer sa tom prepolovljenom pameću ne vidite rešenje i izlazak iz te situacije. Druga posledica je što vam mozak šalje takozvanu Bori se ili Beži (Fight or Flight) informaciju i stanje svesti. Zašto? Zato što je stres nekada mobilisao naše telo da se spasi od sabljastog tigra koji je hteo da doručkuje i tada nam je ova hemijska reakcija u organizmu spašavala život. Sada tu eksplozivnu energiju preživljavanja koristimo za agresivno ponašanje prema drugima koji nas ugrožavaju ili prema sebi jer ne uspevamo da nađemo izlaz iz te situacije. A kada je telo u tom operativnom modelu onda naše ćelije ne rastu zato što se bave odbranom. Problem je što se tada naš imuni sistem gasi jer on radi samo kad ćelije rastu. Zato je po najnovijim naučnim saznanjima 95% bolesti uzrokovano stresom a stvarni razlog je blokiran rad imunog sistema ili našeg unutrašnjeg lekara u telu.
Aktivnosti koje mogu da pomognu u većini slučajeva da se posledice stresa ublaže:
→ Fizičke vežbe → Vežbe relaksacije → Vežbe disanja → Joga → Meditacija → Ishrana bogata povrćem i voćem → Učenje nove veštine → Hobi… Postoji definitivna veza između dobrog planiranja slobodnog vremena i relaksacije i uspeha u poslovnim aktivnostima. Na kraju nasmejete se češće u toku dana a naročito sebi.
KADA
Stres je tihi ubica, a vi odlučite kada ćete ga eliminisati iz svog zdravstvenog kartona.
ZAŠTO:
Pesimista je čovek koji u svakoj mogućnosti vidi problem.
Optimista je čovek koji u svakom problemu vidi mogućnost. Vinston Čerčil