Fokusirajte se na ono što možete
Da li ste tip čoveka koji se fokusira na ono što može ili na ono što ne može da uradi? Tipovi koji se fokusiraju na ono što mogu žive životnu filozofiju: destinacija narednog koraka ili Next Step Destination. Tipovi ljudi koji se foksiraju na ono što ne mogu da izvedu žive životnu filozofiju: fantazija završnog koraka ili Final Step Fantasy. Kažu da je najbolji način da ništa ne postignete taj da nikada ne napravite prvi korak u pravcu realizacije želje. Isto je bilo za Konfučija pre par hiljada godina isto je i danas za nas. Stvaranje bilo čega počinje prvim korakom u dobrom pravcu koji je najteže izvesti. Zašto? Zato što su ljudi inertni, lenji, neambiciozni, zato što su sujetni i uplašeni od neuspeha a najviše strepe od lošeg mišljenja drugih o njima. Obožavaoci fantazije završnog koraka su zato majstori izgradnje fantastičnih alibija za odustajanje. Pre mnogo godina, u prošlom veku, kada sam bio student dogovarao sam se sa drugovima oko odlaska na letovanje. Posle više verzija usvojena je konačna pod nazivom kupanje u Istri, zabava u Veneciji i kultura u Firenci. Oduševljeni konceptom budući da smo svi bili fanovi renesansne umetnosti počeli smo sa pripremama. Najednom se u sudaru sa izvesnom avanturom, niko od nas još nije bio u inostranstvu osim sa roditeljima, grupa podelila na dva tabora. Na jedan kome sam ja pripadao koji je počeo da pronalazi najjeftinije karte za putovanja, mape kampova u Poreču, spiskove hostela u Firenci i slično i drugi koji je usred priprema izašao sa novom idejom. Idemo prvo brodom do Kaira pa džipom kroz severnu afriku do Kazablanke, da posetimo Bogijev klub i da nam Sem odsvira nešto na klaviru. Ovaj nastavak je naravno bio moj ironičan odogovor na njihov sumanuti predlog safarija po severnoj Africi. Mislio sam neiskusno da je to samo duhovita egzibicija, malo mačo fantaziranja od koga će brzo odustati ali sam se prevario. Bio je to ustvari moj prvi susret sa graditeljima alibija za odustajanje. Uplašeni od avanture u Veneciji i Firenci, valjda od dugog čekanja u redovima ispred muzeja, oni su podigli ulog da bi izgradili sebi alibi za odustajanje i sačuvali samopoštovanje. Eto neće oni na tako lagan i trivijalan put koji može svaka švedska srednjoškolka sa rancem na leđima da prođe, oni su za pravu mušku avanturu forsiranje Sahare. Nisam tada znao koliki je strah ljudi koji nemaju samopouzdanje od prvog koraka u pravcu realizacije. Nisam znao da je snaga sumnje u sopstvene sposobnosti toliko jača od želje za ostvarenjem cilja. Pod pritiskom straha i sumnje njihov focus odmah skače na nešto što ne mogu da urade i onda im nedostatak hrabrosti za prvi korak realizacije osnovnog plana ne izgleda kao kukavičluk i nemoć nego kao slab izazov koji ih jednostavno neinspiriše. Vremenom takvi tipovi ljudi prestaju da se zaluđuju nedostižnim ciljevima i postaju realisti nemogućnosti, ljudi koji u svakoj situaciji trezveno i mudro sagledavaju ono što neće moći da urade i vide samo ono što nemaju. U strahu od neuspeha su velike oči nemogućnosti. Strah od neuspeha je krivac za tolika odustajanja ljudi od akcije, za takvo živo blato ljudske neodlučnosti koje guta sudbine danonoćno. A fokus na ono što ne možete da uradite je njegov prvi saradnik. Bolno je kada pokušate a ne uspete a zante da vaša podsvest uporno radi na bekstvu od bola i kretanju ka zadovoljstvu. Focus na najlošiji ishod, ili pretpostavka da nešto nećete moći aktivira vašu sprintersku podsvest, multiplicira bol i već ste na pola puta od odustajanja. Samo još jedan pogled na pretpostavljeni neuspeh i šamar stida preko vašeg Ega i prešli ste čitav put. Ostajete sa grupom fanatasta završnog koraka na asfaltu u Beogradu dok grupa za destinaciju narednog koraka pliva po moru, vozi gondole i uživa u Leonardovim crtežima.
Pitanje svih pitanja je na koji način možete da se od fanataste završnog koraka pretvorite u realistu narednog koraka koji realizuje ono što su zamislili, korak po korak? Najbolji način je da naučite da igrate na male pobede i velika očekivanja. Male pobede vas osnažuju, stalni pogled na nemogućnost vas oslabljuje. Svakodnevni, mali, realni koraci u pravcu realizacije cilja su tajna uspeha, jer uspeh je progresivno napredovanje ka unapred određenom cilju. Da biste naučili da napredujete malim koracima morate u početku da fokusirate svoju svest pitanjima kao što su: Šta je to što znam, što mogu, što umem? Kakav mi je plan za sutra? Šta ću naredno da uradim? Šta mogu sad odmah da uradim? Pa uradi to. Just do it! Jedinstvo misli i akcije je sinergija koju morate da osvojite. Neprestano podsećajte sebe kad god treba nešto da uradite da je najlakši način i najmanja muka kada to jednostavno uradite. Lako reći ali teško uraditi. Zašto? Zato što najpre morate da prevarite svoju podsvest koja ne voli da radi nove stvari, da napušta rutinu, da se izlaže rizicima, da neuspeva ali zato voli da izmišlja izgovore za povratak u komfornu luku. Otrkiću vam tajnu uspevanja: imate pet sekundi vremena da stupite akciju dok se vaša neman u podsvesti ne probudi i ne porazi vašu volju nekim savršenim izgovorom za odlaganje akcije. Najefikasniji način da zaustavite podsvest u njenom kreiranju izgovora je da ubacite drugu misao u glavu, na primer da počnite da odborjavate kao starter trke – tri dva jedan pozor start i da krenete u akciju. Treba da uradite nešto najlakše što možete bez napora da obavite ali važno je da ste se pokrenili u pravcu realizacije. Kao što Njutnov prvi zakon termodinamike kaže telo koje miruje teži da ostane u stanju mirovanja a telo koje se kreće teži da nastavi sa kretanjem. Dakle, najvažnije je pokrenuti se iz tačke mirovanja a posle će sve ići lakše, posle je sve samo pitanje vaše doslednosti i istrajnosti. Jedan mali savet za jačanje vaše istrajnosti. Čitajte biografije najvećih moreplovaca Kolumba i Magelana. Naučićete kako se pomeranjem nemogućeg horizonta stvaraju novi svetovi koji su, gle čuda, tu oduvek i postojali. To je ono što čovečanstvo ume dobro da radi, da pomera granicu mogućeg i stvar novi život.
Svi na kraju dobiju ono što su očekivali.
Očekujte najbolje i pravite male korake u tom pravcu.
Zvonko Pavle Popović