Zanemarivanje stresa na radnom mestu je isto što i zanemarivanje produktivnosti

ŠTA

Posledice koje neidentifikovani i nekontrolisani stres na radnom mestu ima na organizaciju.

ZAŠTO

Tamo gde se stres ne identifikuje i ne rešava brzo negativno utiče na čitavu organizaciju. Organizacione posledice stresa imaju ogroman negativan uticaj u širokom spektru oblasti a pre svega na produktivnost, motivaciju i moral zaposlenih.

KAKO

Ovo su samo neke od najčešćih posledice stresa na organizacije

a) Visoka fluktuacija osoblja i troškovi zapošljavanja

Ovo je, možda, najčešća posledica stresa. Zaposleni koji su pod stresom ne uživaju u svojoj radnoj sredini. Dok neki možda imaju poverenja da traže pomoć svog poslodavca u borbi protiv stresa, drugi osećaju da nemaju drugog izbora osim da napuste organizaciju i udalje se od stresnih situacija; ponekad kao rezultat lekarskog saveta. Takođe, zaposleni koji traže pomoć možda neće dobiti adekvatnu pomoć koju očekuju i zato će napustiti organizaciju. Nažalost, mnoge organizacije ne pokušavaju da utvrde pravi razlog za ostavku zaposlenog i tako nikada ne shvataju da njihova organizacija ima problem sa stresom.

b) Visoki nivoi odsustva sa posla i pukog „prezentizma“

Pojedinci pod stresom imaju tendenciju da često oboljevaju i tako provode najviše vremena na bolovanjima. Izostanak sa posla takođe može biti rezultat osećaja zaposlenog da jednostavno ne može da podnese  odlazak na posao i pokušava da pobegne od stresne situacije tako što će ostati unutar bezbednosti sopstvenog doma. U mnogim slučajevima, ovi zaposleni će se pojaviti na poslu ali neće moći mnogo da doprinesu. Oni su fizički prisutni ali psihološki su na drugom mestu. Ova pojava je poznata pod pojmom „prezentizam“. Ove pojave se obično pripisuju nedostatku discipline od strane zaposlenog a retko se posmatraju kao pojave ozbiljnog radnog stresa. Tamo gde organizacije prepoznaju izostanak i prezentizam kao posledice stresa na poslu u stanju su da preduzmu korektivne mere, u korist zaposlenih i organizacije, pre nego što stvari eskaliraju i izmaknu kontroli.

c) Smanjeni nivoi produktivnosti

Kako se posledice izloženosti stresu produžavaju dolazi do hroničnog umora i onda  postaje sve teže za zaposlenog da radi na optimalnom nivou. Kad umor nastupi onda i koncentracija i nivoi motivacije opadaju. Ovo stanje vodi ka greškama koje se sve više uvlače u njihov rad. Takođe potrebno im je sve više vremena da završe zadatke. Količina i kvalitet rada zaposlenog počinje da trpi. Ovo smanjuje nivo produktivnosti organizacije. Kada je veći broj zaposlenih u takvoj situaciji produktivnost organizacije značajno opada a nezadovoljstvo korisnika raste.

d) Aktualizacija pitanja zdravlja i bezbednosti

Ovo je češća pojava na radnim mestima u proizvodnim pogonima. Zaposleni imaju tendenciju da više rizikuju i istovremeno imaju sve lošiju koncentraciju. Ova kombinacija je recept za povećanje broja nezgoda koje zauzvrat povećavaju sudske sporove, osiguranje i medicinske troškove za organizaciju.

e) Sudski sporovi sa zaposlenima

Organizacije imaju zakonsku obavezu da obezbede bezbedno i zdravo radno mesto za svoje zaposlene. Ovo može uključiti adekvatnu obuku, bezbedne radne prakse i radno mesto bez favorizovanja i uznemiravanja. Tamo gde zaposleni doživljava stres zbog neispunjenih  zakonskih obaveza organizacije; zaposleni može zatražiti pravni lek. Ovo uglavnom rezultira skupim pravnim postupcima i štetom za ugled organizacije. Od svih posledica od stresa, ona koja najviše motiviše organizaciju da preduzme korake u smanjivanju stresa na poslu jeste pretnja sudskim procesom.

f) Šteta za ugled i reputaciju organizacije

Reputacija organizacije je narušena kulturom stresa koji se može razviti kao rezultat

neuspeha u upravljanju stresom i na organizacijskom i na individualnom nivou. Nije potrebno puno vremena da organizacija razvije lošu reputaciju; ali proteći će mnogo vode dok se takva reputacija promeni. Kada organizacija ima pad produktivnosti i radnog učinka zaposlenih kultura lošeg korisničkog servisa se veoma brzo razvija i nanosi ozbiljnu štetu organizaciji.

g) Povećani troškovi obuke

Kao rezultat veće fluktuacije kadrova, povećava se potreba za organizacijom obaveznih uvodnih obuka za zaposlene. Organizacija takođe mora potrošiti više vremena i sredstava na razvoj međuljudskih veština, obuke za zdrav život i bezbednost na poslu a naročito na veštinu upravljanja stresom.

h) Negativni finansijski efekti

Zaposleni pod stresom često imaju nizak moral, demotivisani su, a neki ignorišu svoje važne zadatke i klijente. Kao takav, možemo zaključiti da stres ima negativan uticaj na organizaciju direktno kroz povećan izostanak, smanjenu proizvodnju, povećanje troškova i smanjenje profita, a indirektno kroz faktore kao što je nizak moral zaposlenih. Procenjeno je da stres vezan za posao ima negativan uticaj na najmanje 40 miliona radnika u 15 zemalja Evropske unije, što košta 20 milijardi evra godišnje (Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu, 2014). Ovo istraživanje je otkrilo da je 45% radnika imalo monotone zadatke; 44% nije rotiralo zadatke; 50% je imalo kratke zadatke koji se ponavljaju; 35% nije imalo uticaja na redosled zadataka; 28% nije imalo uticaja na radni ritam; 54% je prijavilo da radi veoma velikom brzinom. Jedna američka studija je iznela procenu da trošak posledica stresa za ekonomiju (zbog odsustva, potraživanja od zdravstvenog osiguranja i gubitka produktivnosti) iznosi približno 150 milijardi dolara godišnje. Savremeni poslodavci sada počinju da shvataju da stres na radnom mestu stvara probleme u fizičkom i mentalnom zdravlju kod njihovih zaposlenih, što zauzvrat utiče na krajnji rezultat poslovanja.

KADA

Ako vam samo ovi negativni finansijski efekti nisu dovoljni da počnete odmah da radite na strategiji za smanjivanje i kontrolu stresa na radnom mestu onda pročitajte  još jednom i ostalih sedma negativnih efekata na organizaciju da se probudite.

Zašto:
Kad mi težimo da budemo bolji nego što smo bili, sve oko nas postaje bolje.
Pulo Kueljo