Biografija najbogatijeg čoveka današnjice Džefa Bezosa
Naša vizija je da budemo kompanija sa najvećim brojem potrošača u svetu, gde kupci mogu doći da na internetu pronađu sve što žele. „-Džef Bezos
Godine 1994. Džef Bezos je već bio ono što bi mnogi smatrali izuzetno uspešnim. Najmlađi ikada potpredsednik investicione banke na Vall Street-u D.E. Shav & Co. 30-godišnji Bezos je zarađivao milionsku platu i bilo mu je suđeno da se uspne u sam vrh kompanije. Ali Džef je imao druge planove. Pokrenut tajnom strašću prema mladom, brzo-rastućem poslu elektronske prodaje, Džef je sanjao o stvaranju svoje kompanije u beskrajnim, tada gotovo neistraženim, divljinama interneta. Bio je to rizičan potez, ali se brzo isplatio. Samo četiri godine nakon što je Bezos osnovao Amazon.com, virtuelna knjižara postala je uzorni model u e-trgovini, sa prodajom većom od 610 miliona dolara i sa više od 13 miliona kupaca širom sveta. Bezos je prvi put dobio ideju o pokretanju internet preduzeća 1994. Dok je surfovao Internetom u potrazi za novim poduhvatima za D.E. Shav & Co. za ulaganje, naišao je na fantastičnu statistiku po kojoj je upotreba interneta rasla za 2.300 odsto mesečno. Bezos je odmah prepoznao ogromne mogućnosti online prodaje i počeo da istražuje preduzetničke mogućnosti za razvoj internet poslovanja. Napravio je listu od 20 potencijalnih proizvoda za koje je smatrao da bi se mogli dobro prodavati putem Interneta, uključujući softvere,
CD -ove i knjige. Nakon pregleda spiska, knjige su bile očigledan izbor, pre svega zbog ogromnog broja naslova koji postoje. Bezos je shvatio da najveće svetske knjižare mogu da skladište samo nekoliko stotina hiljada knjiga a da bi „virtuelna“ knjižara mogla da ponudi milione naslova.
Seoba u Sijetl i početak preduzetničke karijere.
Kocka je bačena. Bezos je spakovao svoju ženu, MacKenzi i njihovog psa, Kamala, i krenuo za Sijetl. Za Bezosa je Sijetl bio idealan grad za njegov novi posao. Ne samo da je bio dom ogromnog broja talenata za visoke tehnologije, već je bio i u neposrednoj blizini skladišta Ingre Book Group u Oregonu. Dok su putovali za Sijetlu, Džef je proveravao poslovni plan na prenosnom računaru i pozivao potencijalne investitore mobilnim telefonom. Sa milion dolara prikupljenih od porodice i prijatelja, Bezos je iznajmio kuću u Sijetlu i započeo svoj posao u garaži. Skoro godinu dana, Bezos i ekipa od pet zaposlenih radili su iz garaže, učili kako da nabavljaju knjige i postavljali kompjuterski sistem koji bi Amazon.com-u olakšao navigaciju. Istinski marketinški vizionar, osim što je radio na stvaranju interfejsa koji bi bio prilagođen korisniku i pojednostavio proces traženja „igle u plastu sena“ Bezos je želeo da uspostavi „virtuelnu zajednicu“ u kojoj bi posetioci mogli „da se druže“. Da bi postigli ovaj cilj, on i njegov tim, stvorili su brojne inovativne programe, uključujući i jedan koji bi kupcima omogućio da dodaju svoje recenzije knjiga na veb lokaciju i funkciju koja preporučuje knjige zasnovane na prethodnoj kupovini kupca. U julu 1995. Amazon.com je otvorio svoja virtuelna vrata, nazivajući se „najvećom knjižarom na Zemlji“, sa više od milion naslova u izboru. Oduševljeni ogromnim izborom knjiga, vrhunskom korisničkom uslugom i dizajnom veb stranice prilagođenom korisniku, korisnici Interneta su ekstatično priključili Amazonovim grupama i „mejling“ listama. Narudžbine su počele da pristižu, pa je do septembra 1996. Amazon.com prerastao u kompaniju od 100 zaposlenih i ostvario prodaju od više od 15,7 miliona dolara. Tri godine kasnije, te brojke su se povećale na više od 3.000 zaposlenih i više od 610 miliona dolara prodaje. Amazonov uspeh nije prošao nezapaženo od knjižarskog giganta Barnes & Noble, koji je brzo postavio svoju veb stranicu vvv.barnesandnoble.com. kako bi se borili protiv Amazonove tvrdnje da je to „najveća knjižara na Zemlji“. Barnes & Noble su započeli agresivnu marketinšku kampanju oglašavajući da nude dva puta više knjiga od Amazon.com. Ali to je bila strategija osuđena na neuspeh. Bezos koji je razmišljao o budućnosti već je proširio Amazonovu liniju proizvoda na CD-ove i zamenio „Najveću knjižaru na Zemlji“ sloganom „Knjige, muzika i drugo“. U 2019. verovalo se da Amazon kontroliše 37% celokupne maloprodaje na internetu, zahvaljujući nemilosrdnoj strategiji širenja i akvizicija kompanije. Krajem januara 1999. Amazon je krenuo u poteru za američkim farmaceutskim tržištem vrednim 150 milijardi dolara, kupujući udeo Drugstore.com, kompanije koja na internetu prodaje sve od aspirina do Viagre. Od tog trenutka su počeli da se probijaju u svetu zdravstva. 2018. Amazon je kupio PillPack, najveću internet apoteku sa kompletnom on line uslugom a potom su u partnerstvu sa JPMorgan Chase -om i Berkshire Hathavai -om pokrenuli Haven Healthcare, kompaniju koja planira da koristi veštačku inteligenciju za poboljšanje zdravstvene zaštite.
„Pokušavamo da neprestano uvedimo inovacije u arenu e-trgovine“, rekao je Bezos za PC Veek. „To je naše nasleđe. Gradimo nešto što se ne može probušiti. Prkosimo lakoj analogiji. To nije vizija koja se može istrgnuti iz konteksta i kopirati. Želimo da budemo kompanija koja se najviše usredsređuje na klijente. Dođite i otkrijte i kupite bilo šta na mreži. “
Najbogatiji čovek na svetu . Uprkos zapanjujućim Amazonovim prihodima – bruto dobit kompanije u 2019. godini približila se cifri od 115 milijardi dolara – ona je retko kada objavila veliki profit, jer je strategija Bezosa uvek bila da reinvestira profit u rast kompanije. „Biti rentabilan [sada] bila bi loša odluka“, rekao je on za PC Veek. „Ovo je kritično vreme za razvoj i formiranje ukoliko verujete u ulaganje u budućnost.“ Proširivši ponudu na internetu daleko iznad početnog inventara knjiga, Bezos je pretvorio Amazon u najvećeg online prodavca na svetu. „Uvek postoje tri ili četiri marke koje su važne“, rekao je Bezos za PC Veek. „Sa liderstvom koje imamo danas, trebalo bi da budemo igrač broj 1.“ Galopirajući rast Amazona učinio je Džefa Bezosa najbogatijim čovekom na svetu. Iako poseduje samo 12 odsto kompanije, Bezosova neto vrednost procenjuje se na 116 milijardi dolara. On je zadržao status najbogatijeg čoveka na svetu uprkos razvodu sa suprugom MacKenzie, koja je u nagodbi dobila 4% Amazona (u vrednosti od 38 milijardi dolara). Ovo je bila priča o enormnom uspehu Džefa Bezosa ali ako bi vam neko pokazao listu sa njegovom platom u Amazonu vi nikada ne biste mogli da pomislite da se radi o najbogatijem čoveku na svetu. On je više od dve decenije isplaćivao sebi istu platu u kompaniji u visini od 81.840 dolara.