Kako da stvorite „Najbolje mesto za rad“

 

ŠTA
Šta je potrebno da biste izgradili najbolje mesto za rad koje motiviše i inspiriše zaposlene da daju najbolje od sebe?

ZAŠTO
Zadovoljstvo zaposlenih svojim radnim okruženjem je jedan od najvažnijih uslova za visoku motivaciju ljudi i zadržavanje talenata u kompaniji. Sticanje, obučavanje i zadržavanje vrhunskih talenata nije lako, posebno u današnjem informatičkom dobu kada neposredna povratna informacija i preterana stimulacija (u elektronskom smislu) prednjače. Ubeđivanje novog potencijalnog klijenta zahteva ne samo šarm, harizmu i uticaj, već i opipljive i nematerijalne nagrade koje ljudi očekuju. Pošto kontinuirano novčano nagrađivanje nije opcija koja omogućava održivi razvoj kompanija u današnjem zahtevnom poslovnom svetu pristupilo se traženju drugih opcija za motivaciju zaposlenih pre svega u stvaranju boljeg radnog okruženja.

 

KAKO
Nedavno je sprovedena opsežna anketa među sto kompanija različite veličine na temu: Najbolje mesto za rad. Dve trećine ankete bilo je fokusirano na poverenje, koje je merilo stavove zaposlenih prema svojim liderima, kredibilitet njihovog lidera, opšte zadovoljstvo poslom i osećaj timskog rada. Preostala trećina se raspitivala o kulturi, uključujući programe beneficija, prakse zapošljavanja, metode interne komunikacije, obuku, programe priznavanja i napore za raznovrsnost. Rezultati su pokazali šta je potrebno da biste stvorili najbolje mesto za rad. Pogledajte ove četiri ključne komponente da procenite koliko je vaša kompanija dobro mesto za rad.

1. Prilika za rast.

Ljudi imaju fundamentalnu potrebu da se samo ostvare. Što više vaša kompanija nudi ljudima priliku da se poboljšaju, to bolje. Da li biste izabrali posao koji vam ne pruža nikakvu perspektivu? Naravno da ne. Ljudi vole da imaju jasnu trasu puta za napredovanje u kompaniji, kao i načine i principe kako se na tom putu pomeraju na gore. Isticanje dobrih primera karijernog napredovanja u kompaniji, proslavljanje novih nameštenja kao rezultat vrhunskih ostvarenja u poslu, na osnovu objektivnih standarda koji su postavljeni, stvaraju pozitivnu atmosferu „jednake šanse za sve“ i povećavaju ambicije zaposlenih. Sa šansama za razvoj dolazi i autonomija jer što više slobode imate, to će vaše odluke imati veće značenje za vas i za kompaniju. Na taj način se takođe povećava i motivacija za dobar radni učinak.

2. Slušanje i uvažavanje.

Ljudi žele da budu saslušani. Najbrži način da demorališete zaposlene je da ignorišete ono što imaju da kažu. Ništa ne poručuje više „nisi važan“ kao okretanje glave tokom razgovora ili prelazak na drugu temu bez reakcije na ono što je zaposleni izneo. Da bi tim prihvatio novu inicijativu ili projekat, ljudi koji je predlažu moraju da budu saslušani a to zavisi od odnosa lidera prema tim predlozima. To znači da treba da saslušate ljude koji izražavaju svoju zabrinutost ili iznose svoje ideje. Nije važno da li je njihovo rešenje veoma korisno ili nije. Važno je samo da se saslušaju i da vi ih kao lider čujete, jer se time šalje poruka da se njihov trud i doprinos cene. Neverovatno je šta sve zaposleni mogu da učine ako ih saslušate samo 10 minuta u toku dana. Takođe slušanjem drugog čoveka zadobijate njegovo poverenje i uspostavljate bolju komunikaciju a poverenje i komunikacija su dva najvažnija faktora liderstva.

3. Jasna i ubedljiva svrha.

Izuzetno je važno da zaposleni razumeju obrazloženje odluke koju je lider doneo a utiče na njihov rad. „Kada ljudima objašnjavate šta pokušavate da uradite zajedno, umesto da samo postavljate zahteve ili delegirate zadatke možete da izgradite trenutno poverenje, čak i ako je to samo tako kratko vreme dok ste na telefonu.“ Stiven Sinek čuveni motivacioni govornik. Međutim, jasnoća nije dovoljna da se ljudi osećaju zadovoljno i budu  spremni da efikanso izvršavaju zadatke. Svrha treba da emocionalno odjekne kod zaposlenih da bi se zadovoljila lična potreba ljudi da rade nešto korisno za opšte dobro a istovremeno i za lični razvoj. Važno je zato svrhu posla povezati sa širom slikom i značajem uloge zaposlenog za ostvarenje zajedničkog uspeha. Dakle, ovo je veoma važno za kompaniju da se uradi zbog toga i toga a tvoj doprinos će biti zapažen i cenjen jer bez tvog rada to ne bi bilo moguće postići. Mali napor u objašnjavanju svrhe nekog zadatka rezultiraće velikom motivacijom i posvećenošću zaposlenih i vrhunskim rezultatima tima za koje je lider odgovoran.

4. Timski rad.

Raditi sam je dosadno i nekako prilično usamljeno. Kompanije koje promovišu timski rad i stvaraju osećaj „mi“ u odnosu na osećaj „ja“ ostvaruju mnogo veće angažovanje zaposlenih od onih koje nagrađuju individualna dostignuća. Međutim, ovde nije pokretač samo zajednički rad na izgradnji efikasnog timu i boljih rezultata, nego stvaranje okruženja koje olakšava zajedništvo i razvija timski duh. Kada se stvori prijateljska atmosfera u timu i stav „hajde da to zajedno vrhunski odradimo“, kada članovi tima pomažu jedna drugome u obavljanju poslova i zajedno se proslavlja uspeh onda je zadovoljstvo radom i okruženjem normalna posledica. Da bi se prilagodile tipovima ličnosti introvertnih i ekstrovertnih, kompanije bi trebalo da ponude i otvorene i zatvorene radne prostore koji omogućavaju ljudima da biraju svoje radno okruženje kako bi mogli da maksimizuju svoj učinak.

KADA
Zadovoljstvo zaposlenih svojim radnim okruženjem ne stvara samo pozitivnu atmosferu u kompaniji koja se prenosi i na korisnike nego i ozbiljno povećava rezultate poslovanja što znači napravite akcioni plan za stvaranje najboljeg radnog mesta.

 

Zašto:
Kada mi težimo da postanemo bolji nego što jesmo sve oko nas takođe postaje bolje.
Paulo Koeljo