U kojoj meri ste izloženi mobingu na poslu i zašto?

Kako je zlostavljanje na radu postala nova „normalnost“

ŠTA
Kada se može smatrati da ste izloženi mobingu ili zlostavljanju na radu i kakve to posledice može ostaviti na zaposlenog a kave na organizaciju.

ZAŠTO
Zato što je mobing sve češća pojava u savremenom radnom okruženju. Zato što su posledice po pojedince i organizacije sve veće i sve drastičnije i u sferi zdravstvenog stanja pojedinaca, fizičkog i mentalnog, i u gubicima produktivnosti, kvalitetne radne snage što rezultira na kraju sa finansijskim gubicima organizacija da se ove pojave više ne mogu zanemarivati.

KAKO
Zlostavljanje na radu je uporni obrazac maltretiranja od strane drugih na radnom mestu koji uzrokuje fizičku ili emocionalnu štetu, jer ugrožava ugled, čast i dostojanstvo, što su temelji čovekove ličnosti. Može uključivati taktike kao što su verbalno, neverbalno, psihološko, fizičko zlostavljanje i ponižavanje. Ova vrsta agresije na radnom mestu je posebno teška jer, nasilnici na radnom mestu često deluju u okviru utvrđenih pravila i politike svoje organizacije i društva. U većini slučajeva, maltretiranje na radnom mestu je potiče od nadređenog, kao nekoga ko ima autoritet nad svojom žrtvom. Međutim, nasilnici mogu biti i kolege na istom hijerarhijskom nivou, a povremeno i podređeni. Maltretiranje može biti prikriveno ili otvoreno. Negativni efekti nisu ograničeni na ciljane pojedince i mogu dovesti do pada morala zaposlenih i promene u organizacionoj kulturi. Prikriveni (teško za dokazati) mobing se može manifestovati kao preterana kontrola – nadzor, stalna kritika i blokiranje unapređenja. Nekoliko studija je potvrdilo vezu između maltretiranja, s jedne strane, i autokratskog vođstva i autoritarnog načina rešavanja sukoba ili rešavanja nesuglasica, s druge strane. Autoritarni stil rukovođenja može stvoriti klimu straha, gde ima malo ili nimalo prostora za dijalog i gde se prigovor zbog mobinga može smatrati uzaludnim poslom. Maltretiranje na radnom mestu može štetiti zdravlju žrtava zlostavljanja. Stres je najdominantniji zdravstveni efekat povezan sa maltretiranjem na radnom mestu. Istraživanja pokazuju da stres na radnom mestu ima značajne negativne efekte koji su u korelaciji sa lošim mentalnim zdravljem i lošim fizičkim zdravljem, što rezultira povećanjem korišćenja „bolovanja“ ili zabušavanjem na poslu. Negativni efekti maltretiranja su toliko ozbiljni da post traumatski stresni poremećaj (PTSP), pa čak i samoubistvo nisu neuobičajeni. Pored toga, saradnici koji su svedoci maltretiranja na radnom mestu takođe mogu imati negativne efekte, kao što su strah, stres i emocionalna iscrpljenost. Oni koji su svedoci ponavljajućeg zlostavljanja na radnom mestu često biraju da napuste mesto zaposlenja gde se zlostavljanje dogodilo. Istraživanje Instituta za nasilje na radnom mestu ukazuje na 25 najčešćih taktika maltretiranja na radnom mestu:

  1. Lažno optužio nekoga za „greške“ koje zapravo nisu napravljene (71%).
  2. Besan, neverbalno je zastrašivao i jasno je pokazivao neprijateljstvo (68%).
  3. Nepravedno odbacivanje misli ili osećanja te osobe na sastancima (64%).
  4. Koristili su „tihi tretman“ da „zalede“ žrtvu i odvoje je od drugih (64%).
  5. Istaknute verovatno nekontrolisane promene raspoloženja ispred grupe (61%).
  6. U hodu izmišljena pravila koja čak ni oni nisu poštovali (61%).
  7. Zanemaren zadovoljavajući ili primeran kvalitet obavljenog posla uprkos dokazima (diskreditacija) (58%).
  8. Oštro i stalno kritikovanje, sa drugačijim standardima za žrtvu (57%).
  9. Započeo je, ili nije uspeo da zaustavi, destruktivne glasine ili tračeve o osobi (56%).
  10. Ohrabruje ljude da se okrenu protiv osobe koju muče (55%).
  11. Izdvojio i izolovao jednu osobu od ostalih saradnika, bilo društveno ili fizički (54%).
  12. Javno prikazano grubo, nedostojanstveno, ali ne i protivzakonito ponašanje (53%).
  13. Vikali su, vrištali, besneli pred drugima kako bi ponizili osobu (53%).
  14. Ukrali zasluge za rad drugih (plagijat) (47%).
  15. Zloupotrebio je proces evaluacije laganjem o učinku osobe (46%).
  16. Žrtva je proglašena „neposlušnom“ zbog nepoštovanja proizvoljnih naloga (46%).
  17. Koristili su poverljive informacije o osobi za privatno ili javno ponižavanje (45%).
  18. Osveta prema osobi nakon podnošenja žalbe (45%).
  19. Napravio verbalno ponižavanje/vređanje na osnovu pola, rase, akcenta, starosti ili jezika, invaliditeta (44%).
  20. Za kaznu dodeljen nepoželjan posao (44%).
  21. Stvoreni nerealni zahtevi (opterećenost, rokovi, obaveze) za izdvojenu osobu (44%).
  22. Pokrenuo neosnovanu kampanju za izbacivanje te osobe; poslodavac nije to zaustavio (43%).
  23. Podsticao je osobu da odustane ili premesti, da se ne bi suočila sa više maltretiranja (43%).
  24. Sabotirao je doprinos osobe timskom cilju i nagradi (41%).
  25. Obezbeđen neuspeh nečijeg projekta neizvršavanjem potrebnih zadataka, kao što su potpisi, primanje poziva, rad sa saradnicima (40%)

Kako se nositi sa mobingom? Najpre treba prepoznati tipične signale da vam se mobing događa kako biste mogli da preduzmete akciju. Ako primetite bilo koji od znakova upozorenja, možete pokušati da agresoru stavite do znanja da njegovo ponašanje spada u zlostavljanje na radu. Dajte mu spisak ponašanja koje se po zakonu smatraju mobingom pa neka razmišlja. Iako ovo neće biti efikasno u svim slučajevima, može vam pomoći da nasilniku pokažete da niste tip žrtve koji će tolerisati maltretiranje. Siledžije vole nemoćne i nezaštićene žrtve a ne prijaju im žrtve koje se brane.  Ako se ova vrsta ponašanja dogodi više puta, možete razmisliti o vođenju evidencije svakog incidenta. Zapišite datum, šta se dogodilo i da li je bilo svedoka. Snimanje događaja je odlična odbrana. Kontaktiranje HR odeljenja i zahtevanje zaštite je krajnji korak. Niko ne bi trebao da toleriše uvredljivo ponašanje u bilo kom okruženju, uključujući i radno mesto.

KADA
Nasilnici imaju ružnu naviku da se osile kada im žrtva ne pruža otpor i postanu sve agresivniji zato je neophodno što pre preduzeti mere odbrane od mentalnog zlostavljanja na radu.

Zašto:
Stav je mala stvar koja pravi ogromnu razliku.
Vinston Čerčil

Podelite članak!

Poslednji broj

CC Workshop