Kako da na vreme prepoznate efekte radnog stresa
Kako da sprečite ozbiljnije posledice po zaposlene i organizaciju
ŠTA
Prepoznavanje efekata radnog stresa na pojedince radi pravovremene reakcije i sprečavanja ozbiljnijih zdravstvenih posledica.
ZAŠTO
Zato što je stres poznat i kao „tihi ubica“ i spada u glavne ili posredne uzročnike 95% najtežih oboljenja koje muče savremenog čoveka. Zato što nekontrolisani stres utiče na smanjenje produktivnosti i povećanje troškova zbog odsustvovanja sa posla.
KAKO
Pobrojaćemo sve efekte radnog stresa na pojedince koje većina ljudi ne prepoznaje kao posledicu stresa nego ih pripisuje drugim stanjima i trenutnim nelagodnostima ili bolestima koje nisu nastale zbog hroničnog radnog stresa:
a) Fizički
- Poremećaj spavanja
- Glavobolje
- Gastrointestinalni poremećaji
- Povišen krvni pritisak/kardio-vaskularne bolesti
- Dijareja ili zatvor
- Bolovi
- Mučnina i vrtoglavica
- Česte prehlade
- Bol u grudima/ubrzan rad srca
b) Emocionalni
- Anksioznost i razdražljivost
- Depresija
- Stalna i preterana briga
- Neraspoloženost, razdražljivost i bes
v) Intelektualni
- Gubitak koncentracije
- Nedostatak motivacije
- Poteškoće sa misaonim procesom
- Gubitak pamćenja
- Loše procene radnih situacija
- Loše donošenje odluka
- U svemu vidi samo negativnu stranu
g) Bihejvioralni (Uticaj na ponašanje)
- Zloupotreba supstanci (uključujući alkohol i droge).
- Smanjen libido
- Neprikladno ponašanje
- Segregacija
- Netačnost
Stres se identifikuje čestim glavoboljama, preteranom brigom, stalnim umorom, krivicom i nervozom. Takođe povećava depresiju, frustraciju, razdražljivost, bes, nesanicu, frustraciju i noćne more. Stres takođe utiče na to da ljudi budu zaboravni jer imaju poteškoća sa koncentracijom i donošenjem odluka. Ljudi koji su pod stresom često se osećaju preopterećeno, usamljeno ili bezvredno, obraćaju malo pažnje na izgled, preterano reaguju na manje smetnje i ističu preterani odbrambeni stav i sumnjičavost što im stvara ozbiljne probleme u komunikaciji. Stres zato dovodi do smanjenja produktivnosti i radne efikasnosti, kao i do povećanja upotrebe duvana, alkohola i droga. Pored toga, stres utiče na celo telo kroz nelagode i bolove, kako psihičke tako i fizičke, i otežava svakodnevne aktivnosti. Različiti nivoi stresa izazivaju različite simptome kod svake osobe. Osim uobičajenih simptoma, kao manifestacije stresa se vide i problemi sa spavanjem, problemi sa varenjem, varijacije u apetitu, gubitak kontrole svesti i česte bolesti. Nadalje, stres karakterišu i bežanje od obaveza na poslu, preduzimanje neuobičajenih radnji poput kašnjenja i ranog odlaska sa posla, degradiranje performansi i lakog pravljenja grešaka na poslu, niske koncentracije na poslu, lakog zaboravljanja svega, razdražljivost od spoljašnjih uticaja, preterano reagovanje na svaku situaciju bilo veliku ili malu, nepravilne navike u ishrani i narušavanje zdravlja.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, jedna od posledica dugotrajnog izlaganja stresu može biti mentalni kolaps ili sagorevanje („Burnout“). „Burnout“ je komplikovana fizička, mentalna i emocionalna reakcija na neprekidne nivoe visoke napetosti. To proizvodi osećaj beznađa, nemoći, cinizma, ogorčenosti, neuspeha i stagnacije, kao i smanjenje produktivnosti. Ove reakcije povezane sa stresom mogu dovesti do depresije, koja može direktno ugroziti zdravlje zaposlenih i indirektno uticati na organizaciju.
Važno je kako za pojedinca tako i za organizaciju da na vreme prepoznaju ove simptome stresa kako vremenom ne bi prerasli u hroničan stres koji neminovno dovodi do ozbiljnijih zdravstvenih problema a to je jako loše kako za zaposlenog tako i za organizaciju.
KADA
Nema ništa preče od zdravlja. Toliko o prioritetima.
Zašto:
Zdrav čovek imam stotinu želja i briga a bolestan samo jednu.
Narodna poslovica