Odluke su očevi naših akcija a akcije su očevi naših rezultata

ŠTA

Razumevanje procesa donošenja odluka radi postupnog i sistematičnog donošenja dobrih odluka.

ZAŠTO

Zato što nesistematično donošenje odluka u kojem se preskaču faze koje profesionalan i ozbiljan proces donošenja odluka mora da obuhvati vode u donošenje nepotpunih, neadekvatnih i najčešće loših odluka koje se uglavnom ponavljaju. Zato što je izlaz iz tog začaranog kruga osrednjih i loših odluka moguć samo kroz razumevanje i primenu sistematičnog procesa donošenja odluka koji nije ni komplikovan ni težak.

KAKO

Proces donošenja odluke podrazumeva više faza i nešto je širi od samog odlučivanja i počinje već sa planiranjem. Planiranje je kognitivni proces anticipativnog odlučivanja u kojem misaono razmatramo mogućnosti, alternative, posledice i biramo neku od mogućih alternativa koja će odrediti plan naše akcije.

Na osnovu planiranja dolazi do prepoznavanja potrebe za donošenjem odluke tj. identifikovanje   izazova ili problema. Potrebno je analizirati postavljeni izazov ili problem, što između ostalog uključuje i definisanje ciljeva koji se žele postići odnosno realizovati.

Nakon toga sledi faza prikupljanja informacija. Tokom ove faze osoba koristi različite izvore, u zavisnosti od definisanih ciljeva, kako bi došla do informacija koje su od značaja za odluku koju želi da donese. Nekada je dovoljno da se u većoj meri orijentiše na samo-analizu i time će već doći do odluke, a ponekad je potrebno da se posluži spoljašnjim resursima, knjigama, internetom, savetima drugih ljudi itd. da bi sakupila dovoljno relevantnih informacija.

Sledeći korak je definisanje alternativa. Već tokom faze prikupljanja informacija određene mogućnosti će doći do izražaja. Međutim, korisno je dodatno se angažovati kako bi se što više potencijalnih poželjnih alternativa identifikovalo.

U narednoj fazi, evaluaciji i izboru najbolje alternative, procenjuje se svaka mogućnost, analiziraju se njene pozitivne i negativne strane, razmatra se do kakvog bi ishoda potencijalna alternativa dovela, da li je ona u skladu sa postavljenim ciljem i potom se bira opcija koja je najpoželjnija. Odlučivanje predstavlja odabir nekog smera delovanja između više alternativa, dok je odluka rezultat odlučivanja.

Kada se pojedinac odluči za određenu alternativu (izbor najpoželjnije opcije) sledi njeno sprovođenje u delo tj. realizovanje odluke ili akcija. 

Na samom kraju dolazi se do kontrole i ocene rezultata, odnosno evaluacije efekata odluke. U ovoj fazi se procenjuju posledice do kojih je dovela izabrana opcija. Ukoliko su procene zadovoljavajuće, osoba ostaje pri svom izboru, a ako je ono što je usledilo nezadovoljavajuće, individua se može ponovo angažovati u cilju donošenja drugačije odluke, one koja bi bila optimalnija.

Pri tome se mora stalno analizirati uticaj okruženja. U kontekstu donošenja odluka razlikujemo izvesno okruženje, rizično okruženje, neizvesno okruženje. Odluke treba da budu usklađene sa stepenom izvesnosti okruženja.

KADA

Odmah, jer pogrešne odluke koštaju a nekada mogu biti i fatalne za vaš posao, poziciju, budućnost.

Zašto:

Vaša sudbina se oblikuje u trenucima kada donosite odluke.

Entoni Robins