Nauka o mozgu je rešila tajne volje i upornosti

ŠTA

Prepreke koje ljudi nesvesno imaju u svom umu a blokiraju njihovu produktivnost i razvoj.

ZAŠTO

Zato što je te prepreke nemoguće ukloniti dok njih ne postanete svesni. Kada ih jednom deblokirate kao i članovi vašeg tima možete očekivati kontinuirani rast produktivnosti i sve bolje rezultate vašeg zajedničkog rada.

KAKO

Psiholozi se decenijama bave sa fenomenom ljudske psihe i njenom vezom sa voljom i motivacijom čoveka za obavljanje nekog posla ili postizanje ciljeva a nauka o mozgu je u poslednjih deset godina došla do epohalnih otkrića u radu našeg mozga i uticaju različitih faktora na našu snagu volje i upornost u realizaciji željenog cilja.

Prikazaćemo vam samo neka od najvažnijih otkrića obe nauke koja će vam pojasniti mehanizam naše psihe i mozga kada je u pitanju efikasnost i efektivnost zaposlenih i njihova sposobnost za obavljanje složenih zadataka. Naročito ćemo se fokusirati na prepreke koje ima naša psiha i mozak kada je u pitanju rast produktivnosti ili sposobnost zaposlenih da ostvaruju sve bolje rezultate uz utrošak sve manje količine resursa: vremena, energije, novca i sl. Ovo su tri ključne prepreke koje treba da razumete da biste mogli da ih prevaziđete zajedno sa svojim ljudima i ostvarujete rast produktivnosti koji se od vas očekuje.

Prepreka rastu produktivnosti # 1

Snaga volje nije dovoljna da bi čovek bio produktivan u dužem periodu. To potvrđuje značajan broj naučnih istraživanja. Evo i zašto. Naš mozak se „boji“ velikih projekata ili teških i složenih zadataka i zato često odbija da se posveti dugoročnim ciljevima šta više spreman je da odustane posle nekoliko grešaka, neuspeha i stresova u toku realizacije cilja. Ako ste nekada pokušavali da držite dijetu onda ste na svom eksperimentu primetili ovo svojstvo vašeg mozga. Vi znate da su zdrava hrana i fizičke vežbe siguran put ka vitalnosti, zdravlju i lepoti vašeg tela, imate želju i volju da se upustite u taj projekat ali posle par dana ili nedelja odustanete najpre od hrane a potom i od disciplinovanog vežbanja i vratite se starim navikama. Kada se udruže početna težina pri menjanju navika sa pogledom na period od par meseci discipline koliko je potrebno za rezultate oni postaju jači od volje većine ljudi i najveći broj odustaje. Sam taj fokus na dužinu zadatka i velike napore koji se tu očekuju oslabljuje ljudsku volju. Dakle vaša volja može da ima snagu ali vaša psiha je može neutralisati i blokirati u potpunosti a da vi toga ne budete svesni.

Prepreka rastu produktivnosti # 2 Istraživanje dr Keneta Mekgrava je ukazalo na još veću opasnost: Jedna od najvećih prepreka uspehu je najčešće nemogućnost da se sa novom, produktivnijom praksom započne. Ljudi najčešće odlažu sa primenom nove prakse za sutra a onda vremenom izgube volju i želju da je primene i vrate se starim navikama. Dakle prvi korak u primeni nove prakse ili stupanje u akciju je najteži izazov i nepremostiva prepreka za većinu ljudi.Zašto? Zato što se naš mozak, tačnije naša podsvest, motiviše tako što beži od bola a kreće se ka zadovoljstvu. Kada vidi pred sobom neki nov i izazovan posao on počinje da vizualizira najgore delove tog posla, da preuveličava težinu i daje negativne projekcije rezultata sve u cilju da pobegne od bola napora i kritike zbog mogućeg neuspeha a krećući se ka zadovoljstvu ili pokušavajući da ostane u svojoj Zoni konfora u kojoj se trenutno nalazi i gde se dobro snalazi i oseća sigurno. Daje nam savršen alibi da odustanemo od posla ili da ga odlažemo za neko tamo vreme koje sa malo sreće nikada neće stići. Ova aktivnost vašeg podsvesnog mozga je u samom temelju otpora prema promenama koji zaposleni demonstriraju kada se pred njih postavi neka nova praksa ili zadatak.

Prepreka rastu produktivnosti # 3 Istraživač Džon Barg je otkrio da je ljudski mozak spreman da simulira istinski produktivan rad tako što izbegava velike i zahtevne poslove i fokusira se na nevažne zadatke kako bi popunio svoje radno vreme. Baveći se radije manjim poslovima koji ne zahtevaju previše mentalnog, fizičkog i voljnog napora zaposleni troše dragoceno vreme završavajući zadatke koji nemaju značajniji efekat na ukupnu produktivnost.Zaposleni su obrnuli čuvenu indijansku poslovicu koja kaže: Ako treba da progutaš pet žaba prvo progutaj najveću; i sada ona u verziji zaposlenih glasi: Progutaj prvo najmanju žabu a velike uvek odlaži za sutra. Najveći broj zaposlenih se koristi ovom tehnikom varajući i sebe i svoje šefove da puno i vredno rade i na taj način blokiraju rast produktivnosti celog tima. Problem je što se odložena velika žaba ili posao neće sam završiti a sa odlaganjem njegova težina i veličina postaju sve veći a rokovi sve kraći pa tako i cena sve veća.

KADA

Pošto od rasta produktivnosti i ispunjenja godišnjih targeta vašeg tima zavisi i vaš status u organizaciji i moguće napredova ne u karijeri nemojte da žurite. Počnite ovo da primenjujete juče.

Zašto:

Snaga ne dolazi od vaših fizičkih kapaciteta, ona dolazi od nesavladive volje.

Mahatma Gandi