Sajmon Sinek je najgledaniji i najuticajniji govornik na najvećoj svetskoj pozornici govorništva na Ted Talk-u a bio je izuzetno introvertna i stidljiva osoba u mladosti. Da li možete u to da poverujete? Po sopstvenom svedočenju uvek je na žurkama dolazio poslednji i sedeo u nekom ćošku i nikada nije zauzimao centar prostorije ili scenu bilo pričom, igrom ili na neki drugim način. Pa kako je onda postao jedan od najvećih govornika današnjice? Ne, nije sreća u pitanju, ni poznavanje pravih ljudi taj uspeh je rezultat suočavanja sa strahovima i njihove eliminacije, brojnih pokušaja i grešaka pa ponovnog vežbanja na sceni i van nje sve do osvojenog majstorstva. Kada su ga nedavno pitali da im otkrije tajnu njegovih samouverenih nastupa, smislenih i zadivljujućih prezentacija on je otkrio nekoliko tajni javnog govora koja njemu pomažu da bude uspešan. Evo sedma tajni javnog govora Sajmona Sineka:

Ne pričajte odmah

Sinek kaže da nikada ne bi trebalo da pričate dok izlazite na binu. „Mnogi ljudi odmah počnu da pričaju, i pokažu svoju nervozu“, kaže Sinek. „Tako samo prenosite na publiku svoju nesigurnost i strah i činite ih nervoznim.“

Umesto toga, tiho izađite na binu. Zatim duboko udahnite, pronađite svoje mesto, sačekajte nekoliko sekundi i počnite. „Znam da zvuči dugo i nelagodno i da se osećate strašno nespretno kada to radite“, kaže Sinek, „ali to pokazuje publici upravo suprotno, da ste potpuno samouvereni i da kontrolišete situaciju“.

Pojavi se da daš, a ne da uzmeš

Ljudi često drže prezentacije da bi prodali proizvode ili ideje, da bi naveli ljude da ih prate na društvenim mrežama, da kupuju njihove knjige ili čak da im se jednostavno dopadnu. Sinek ove vrste govornika naziva „otimačima“ i kaže da publika može odmah da prozre ove ljude a kada to urade izgubili ste njihovo poverenje i angažman.

„Mi smo veoma društvene životinje“, kaže Sinek. „Čak i iz daljine na sceni, možemo reći da li nam neko nešto daje ili uzima, a ljudi će više verovati davaocu – govorniku koji im daje vrednost, koji ih uči nečemu novom što ih inspiriše – nego otimaču“.

Uspostavite kontakt očima sa članovima publike, sa jednim po jednim

Skeniranje i „šaranje“ pogledom iznad publike je vaš najveći neprijatelj, kaže Sinek. „Iako izgleda kao da gledate u sve, to vas zapravo odvaja od vaše publike.“

Mnogo je lakše i efikasnije ako direktno gledate određene članove publike tokom svog govora. Ako možete, zadržite pogled na jednoj osobi dok izgovorite čitavu rečenicu ili misao. Kada završite rečenicu, pređite na drugu osobu i nastavite da se povezujete sa jedinim po jednim slušaocem dok ne završite sa govorom.

„Kao da razgovarate sa svojom publikom“, kaže Sinek. „Ne govoriš njima, ti pričaš s njima.“

Ova taktika ne samo da stvara dublju vezu sa pojedincima, već to oseća cela publika.

Govorite neobično sporo

Kada postanete nervozni, nije ubrzavaju se samo vaši otkucaji srca. Vaše reči takođe imaju tendenciju da se ubrzaju. Srećom, Sinek kaže da je publika strpljiva i da nam oprašta više nego što mi očekujemo.

„Oni žele da uspete tamo gore, ali što više žurite, više ih isključujete“, kaže on. „Ako samo ućutite na trenutak i udahnete dugo, duboko, sačekaće vas. To je na neki način zadivljujuće.“

Sinek veruje da je nemoguće govoriti suviše sporo na sceni. „Neverovatno je da možete da stojite na sceni i govorite tako sporo da postoji nekoliko sekundi između svake vaše reči i ljudi… će se… zakačiti… za… vašu… svaku… reč. To stvarno funkcioniše.“

Ignorišite „kontraše“

Ne obazirite se na ljude koji mršte obrve, prekrštaju nervozno ruke ili odmahuju glavom šaljući poruku „ne“ i kontriraju svemu što izgovorite. Umesto toga, fokusirajte se samo na svoje pristalice – ljude koji su vidljivo angažovani, uživaju u vašoj prezentaciji i klimaju glavom sa „da“. Ako nađete članove publike koji pozitivno komuniciraju sa vama, bićete mnogo sigurniji i opušteniji nego ako pokušate da ubedite „kontraše“.

Pretvorite nervozu u uzbuđenje

Sinek je naučio ovaj trik gledajući Olimpijske igre. Pre nekoliko godina primetio je da novinari koji intervjuišu olimpijske sportiste pre i posle takmičenja postavljaju isto pitanje. „Jesi li bio nervozan?“ I svi sportisti su dali isti odgovor: „Ne, bio sam uzbuđen.“ Ovi takmičari su prepoznali znake nervoze tela – lepljive ruke, lupanje srca i napete nerve – i  tumačili ih kao propratne efekte pozitivnog uzbuđenja.

Kada se popnete na scenu, verovatno ćete proći kroz istu stvar. Tada Sinek kaže da treba da kažete sebi naglas: „Nisam uopšte nervozan, uzbuđen sam!“

„Kada to uradite, to zaista ima čudesan, pozitivan uticaj na promenu vašeg stava prema onome što treba da izvedete“, kaže Sinek.

Recite hvala kada završite

Aplauz je poklon, a kada dobijete poklon, jedino je ispravno da izrazite koliko ste zahvalni na njemu. Zbog toga Sinek uvek završava svoje prezentacije sa ove dve jednostavne, ali tako moćne reči: HVALA VAM.

„Dali su vam svoje vreme i još vam daju vam aplauz podrške.“ Kaže Sinek. „To je dar i morate pokazati zahvalnost.“