Osnov svakog velikog uspeha je goruća želja
Kada govorimo o uspehu u današnjem vremenu obično mislimo na ostvarivanje finansijske slobode koja pojedincu omogućava da živi komforno i sigurno sa mogućnošću da realizuje većinu svojih materijalnih snova a da pritom ne mora više da radi ili da je slobodan od rada zbog opstanka. Psihologija uspeha se decenijama bavila proučavanjem faktora koji utiču na uspeh nekog pojedinca i u svim tim proučavanjima jedno od ključnih a svakako polaznih mesta zauzimala je goruća želja koja se pretvara u opsesivnu misao o uspehu koja prevazilazi sve druge misli. Uspešni ljudi su one osobe koje su odabrale jasan cilj koji oni smatraju uspehom u životu i koje su ulažile maksimum svoje energije, volje i napora da bi to ostvarile ne ostavljajući nikakvu rezervu sa strane ili mogućnost odstupnice. To su osobe koje se ne plaše misli da će naporno pokušavati, ulagati vreme i energiju i na kraju ne uspeti. To su ličnosti spremne da rizikuju sve i da prevaziđu sve mentalne blokove da bi ostvarili svoju želju. Njihova potreba da dostignu određeni standard u životu koji smatraju uspehom je mnogo jača od straha da neće uspeti ili brige da će promašiti svoju životnu šansu. Zapitajte se u sebi da li je želja koju imate za uspehom na materijalnom planu jača od svih briga, sumnji i strahova koje imate u životu? Da li vas ta želja ispunjava atomskom, nezaustavljivom energijom kojoj ništa nije teško, ništa nije nemoguće, ničega se ne stidi, nikoga se ne plaši? Ako na ova pitanje možete da date dva jasna i čvrsta Da odgovora onda je vaš uspeh i ostvarenje svih vaših snova samo pitanje vremena, jer ništa vas ne može zaustaviti.
Najbolja ilustracija ove tvrdnje je priča jednog motivacionog trenera koji je na početku svoje karijere pitao uspešnog čoveka za savet kako da uspe. Ovaj mu je odgovorio mogao bih da ti dam gomilu saveta, ideja i tehnika ali presudnu stvar ili tajnu svakog uspeha ne mogu da ti ispričam to moram da ti pokažem, naravno samo ako si stvarno rešen da uspeš u životu. Na potvrdan odgovor uspešan čovek mu je zakazao sastanak na obali mora u pet sati izjutra. Kada se mladi čovek pojavio na obali izujutra po mraku dok još nije svanulo ugledao je uspešnog čoveka kako stoji u odelu do pasa u vodi i poziva ga da uđe i pridruži mu se. Bio je novembar i voda je bila tmurna i ledena. Mladi čovek je oklevao na čas a učitelj mu je rekao: pa ti si tvrdio da si spreman na sve da uspeš a sada te hladna voda zaustavila nadomak tajne uspevanja. Mladi čovek se osmelio i ušao u ledenu vodu. Kada je stigao do učitelja ovaj ga je uhvatio za glavu i potopio pod vodu. Svi pokušaji da izroni su bili bezuspešni jer ga je učitelj držao čvrsto i nije se obazirao na njegovo batrganje i borbu za život. Kada ga je konačno pustio na površinu, pošto se nagutao slane, ledene vode i pre nego je zaustio da ga nazove ludakom učitelj mu je postavio pitanje. Kada si bio pod vodom šta ti je bila dominantna misao i želja? Da udahnem vazduh i da živim naravno, bio je odgovor. Učitelj mu je tada odao tajnu uspevanja: Kada ti svakog dana želja za uspehom bude jaka i dominantna kao ova želja da uzmeš vazduh i živiš onda ćeš sasvim sigurno ostvariti uspeh o kojem sanjaš. To je bila jedina tajna uspevanja koju mu je preneo.
Lako je idealistički držati u umu želju za uspehom ali pakleno teško je zadržati tu istu strast i rešenost posle serije neuspeha i odbijanja kad vam se poraz smeši i zaklanja čitav horizont života. Poraz je trenutak istine za svakog čoveka, u tom momentu se u najvećem delu ljudskih umova i duša javljaju tri negativne emocije briga, sumnja i strah i gase goruću želju za usephom ispisivanjem negativnih scenarija i prognoza tog nauma. Mali broj ljudi je u tim trenucima fokusiran na svoju goruću želju i uspe da razvije inat ili odlučnost da ne odustane od svog sna i nastavi da se bori jače i pokušava više nego pre. Ta čvrstina karaktera koja je svojstvena uspešnim ljudima rađa u njima posebnu vrstu hrabrosti kojom se upuštaju u životne akcije sa svom svojom snagom iako su prethodno doživeli seriju neuspeha kao da im neko garantuje uspeh.
Naravno da je toj gorućoj želji ili snu o lepom životu potrebna pomoć u ovoj borbi sa prolaznim neuspesima koji izgedaju tako realno i nepobedivo. Potreban je jasan plan kako da se ta želja ostvari i upornost koja ne pristaje na poraz. Uspešni ljudi koriste i definitivan datum kada su planirali da ostvare taj uspeh. Zašto? Zato što im taj datum kao ugovor sa samim sobom daje dodatnu snagu i tera ih da dnevnio prave male pomake i pokušaje a još važnije sprečava ih da podlegnu najlukavijem neprijatelju odlaganju stupanja u akciju ili prekid svakodnevnog kretanja malim koracima ka velikom cilju. Mozak ne voli napor i neuspeh i on ima tendenciju da beži od bola a kreće se ka zadovoljstvu nezavisno od naše želje i namere. Bolno je i teško pokušavati, truditi se i neuspevati i sutradan ponavljati to isto. Još ako su drugi ljudi, nama dragi, svedoci tih naših neuspešnih pokušaja onda je misao o odlaganju akcije za koju mozak pretpostavlja da će opet biti bolan neuspeh ili čak potpuno odustajanje od te želje i plana sasvim realna opcija, čak prijatna, rasterećujuća misao. Ovu misao o odlaganju akcije ili bekstvu u zaklon odustajanja mnogi ljudi smatraju prijatnom jer sprečava ponovnu pojavu bola zbog neuspeha. Kajanje koje potom nastaje i prozivke savesti zbog neodgovornosti su mnogo manja bol za većinu ljudi od bola poraza i stida zbog loših rezultata.
I tako se lagano gasi vulkanska želja za uspehom ohlađena svakodnevnim hladnim razočaranjima i neuspesima.Ta borba za održanjem plamena goruće želje je teška i iscrpljujuća pre svega zbog nesvesnosti ljudi o njenom postojanju a potom i zbog nedostatka mentalne čvrstine i goruće želje kojom se porazi i neuspesi prevazilaze ponovnim razbuktavanjem slike o uspehu i nepristajanjem na ništa manje u jedinom životu od ostvarenja tog sna, kad tad. Osmislite sliku svog uspeha, zavolite je svim svojim bićem i ne pristajte na ništa manje od toga. Neka vaš najlepši san postane vaš jedini mogući standard života i uspećete.
Većina ljudi umre u dvadesetpetoj godina a sahrane ih tek u sedamdesetpetoj.
Bendžamin Frenklin