Zbog brzih  promena na tržištu gde pravila postavljaju inovacije, konstatni rast kvaliteta i globalna konkurencija, liderski fokus je pomeren ka kreiranju i upravljanju pozitivnim promenama.Tržište, kao savršeni merni instrument, precizno odražava i Ajnštajnovu teoriju relativiteta koja između ostalog tvrdi:

• Ne postoji statična tačka u kosmosu.
• Ne možete stajati u mestu na tržištu! Ili se penjete na gore ili klizite na dole!

Ako radite posao na nivou od prošle godine, dakle efikasno održavate status kvo, vi povlačite svoju organizaciju na dno a to nije mesto na kojem se dele profiti i veće zarade.

Status Kvo = Titanik!

Poboljšajte rezultate za 15% ili spremajte čamce za spasavanje!

 

Najbolja ilustracija ovog zakona tržišta je priča o kompaniji Polaroid. Osnivač Edvard Lend bio je genije za optiku, hemiju i inženjering i napustio je Harvard da bi osnovao svoju kompaniju koja se bavila naočarima za sunce i tehnologijama koje polarizuju svetlost. 1947 god. pronašao je polaroid film i proizveo „one step“ aparat, napravio je ogroman tehnološki pomak i hit proizvod i do 1978. zaradio 1,4 milijardu dolara. Lend je bio slavljen kao novi tip korporativnog lidera sa preduzetničkim i inovatorskim duhom koji je uvek gledao unapred. Kada je Lend umro 1991. godine kompanija je dobila najveću parnicu u istoriji u kojoj joj je Kodak platio 925 miliona$ odštete. Dakle ostavio je naslednicima jednu od najbogatijih kompanija na svetu. Ali top menadžment kompanije nije bio inovativnog, preduzetničkog duha, ostali su vezani za svoju zlatnu koku polaroid aparat i film i nisu videli dolazak digitalne fotografije.  Kada su uvideli snagu digitalne fotografije već je bilo kasno za priključak. Tržište je surovo kaznilo ovo zakašnjenje i oni su već 2001. godine platili dug od 950 miliona dolara, otpustili 35% radnika i zatražili zaštitu od bankrota. Akcije koje su 1997 vredele 60$ pale su na 28 centi. Hiljade radnika ostalo je bez penzija. Šta je pošlo naopako u kompaniji Polaroid zapitala se stručna javnost? Odgovor se sveo na dva zaključka:

Zaključak broj 1: Precenili su vrednost bazičnog biznisa. Prevelika samouverenost bazirana na ranijim uspesima sprečila je Polaroid da projektuje cilj svog poslovanja izvan svoje uobičajene proizvodnje – fenomen inovatorove dileme. Iako je prodaja osnovnih proizvoda bila visoka, postigli su rekord 2000 od 13,1 milona aparata, njihova snaga je opadala jer su izgubili kontakt sa svojim kupcima i njihovi potrebama i vrednostima.

Zaključak broj 2 – Prestali su da razmišljaju i ponašaju se kao preduzetnička firma. Kompanija koja je nekada promenila svet fotografije nije bila u stanju da izvrši neophodne promene da bi ostala održiva.  Nedostatak vizije + neuspeh u uvođenju promena doveli su do bankrota jednu od najvećih svetskih kompanija.

Koje pitanje nisu sebi postavili lideri u Polaroidu?  Oba osnovna pitanja za definisanje vizije i ciljeva kompanije:

1. Šta su potrebe i vrednosti našeg kupca ili ko je on sada i šta kupuje?
2. Šta će biti naš posao sutra ili šta će kupci sutra želeti da kupe?

Nikada nemojte da prestanete da sebi postavljate ova dva pitanja jer se odgovorima na njih održava inovativni, preduzetnički duh i stvara organizacija koja brzo anticipira i prihvata promene bez kojih nema opstanka.

Zašto:

 Menjati se znači napredovati.

Menjati se često znači biti savršen.

Vinston Čerčil