Ako se ponašate proaktivno, pripremate se za nešto pre nego što se desi. Suprotno je reaktivno ponašanje koje čeka da se događaji odviju pre nego što da svoj odgovor. Dakle, ako ste proaktivna osoba, vaše akcije će diktirati kako će se događaji odvijati; ako ste reaktivni, dozvoljavaćete događajima da diktiraju vaše akcije. Na primer, zamislite da dolazi sezona gripa. Proaktivna osoba će često prati ruke i vakcinisati se na vreme da ne bi obolela, dok će se reaktivna osoba razboleti i uzimati lekove u pokušaju da se izleči i umanji posledice. Hajde da otkrijemo kako da se ponašate proaktivnije fokusirajući se na četiri ključne oblasti:

1. Planiranje radi uticaja na budućnost.
2. Izgradnja proaktivnog mentaliteta u cilju povećanja efikasnosti.
3. Razumevanje kontrole radi boljeg izbora.
4. Korišćenje proaktivnog jezika kako biste bolje razumeli svoj uticaj i ostali motivisani.
   1. Planiranje je sve

Istina je da ne možete uvek da kontrolišete svoje okruženje. Međutim, ono što uvek možete da kontrolišete je vaš odgovor i vaša priprema. Naravno, ne možete uvek tako jasno predvideti stvari, ali ako zauzmete proaktivan stav, moći ćete da se efektivnije suočite sa stvarnošću kada se dogodi.

„Kad god sam vršio pripreme za bitku, uvek sam smatrao da su planovi beskorisni, ali da je planiranje neophodno.” – Dvajt D. Ajzenhauer. Šta nam poručuje jedan od najvećih vojskovođa i državnika dvadesetog veka da su planovi često beskorisni, ali da je planiranje veoma važno. I zaista u životu se često pokaže da se plan nije ispunio u potpunosti kako ste planirali jer se život dešava i stvari se menjaju. Međutim, pripreme koje ste obavili dovele su vas u poziciju da brzo i pametno odgovorite i prilagodite svoj pristup. Ponekad naši izbori i pored planiranja imaju negativne posledice; to se naziva greškama. Svako pravi greške (veoma uspešni ljudi ih stalno čine) i one se ne mogu poništiti. Proaktivan pristup greškama je da ih odmah priznate, ispravite i iz njih nešto naučite. Savet: Organizacije treba da podstiču kreativnost i snalažljivost proaktivnih pojedinaca kako bi stvorile proaktivnu kulturu unutar organizacije koja se ne plaši greške u pokušaju da se stvari promene nego se plaši stajanja u mestu.

2. Izgradite proaktivan mentalitet

„Vaše ponašanje je posledica vaših odluka, a ne vaših uslova.“ – Stiven Kovi

Da bismo bili efikasni, moramo da preuzmemo kontrolu nad načinom na koji trošimo svoje vreme i energiju. Moramo da smanjimo vreme i energiju koje trošimo na reaktivno ponašanje i pronađemo više načina za proaktivno ponašanje. To činimo tako što izgrađujemo svoj proaktivan mentalitet i odbacujemo svoj reaktivan mentalitet, gde god i kad god je to moguće. Kako to da izvedemo? Prvo tako što ćemo postati svesni razlika između ta dva mentaliteta i razumeti da su šanse reaktivnog mentaliteta da bude uspešniji od proaktivnog dramatično manje.

Reaktivan mentalitet:

• Koncentrišete napore na stvari koje vas se tiču, ali nad kojima nemate kontrolu (npr. vreme, slavne ličnosti, politika u drugim zemljama …)
• Fokusirate se na negativnost, slabosti i nemogućnosti.
• Krivite i optužujte druge, koristite reaktivan jezik (moramo, nemamo izbora…) i ponašate se kao žrtva.
• Negativna energija i zanemarivanje oblasti koje bismo mogli kontrolisati dovode do smanjenja našeg uticaja.

Proaktivan mentalitet:

• Koncentrišete svoje napore na stvari koje su pod vašom kontrolom.
• Fokus na pozitivnost, snagu i mogućnosti.
• Podržavate i ohrabrujete druge koristeći proaktivan jezik (hoćemo, možemo, biramo…)
• Pozitivna energija i kontinuirani fokus na područja koja kontrolišemo uzrokuju rast našeg uticaja.

Dobra prilika da utvrdite da li ste proaktivni ili reaktivni je analiza poslednjeg sastanka vašeg tima na kojem ste bili. Da li ste vi bili osoba koja je stalno govorila „šta bi se desilo ako bismo to uradili na drugačiji način?“, Ili ste bili osoba koja je stalno je govorio „razlog zašto to ne možemo učiniti tako je …“. Ako ste vi izgovarali rečenicu prvog tipa i pokušavali da pronađete rešenje onda ste bili proaktivni. Ako ste izgovarali rečenice drugo tipa i pokušavali da održite status kvo, ili način na koji smo to oduvek radili, što znači da nastavite bez inovativnog rešenja onda ste bili reaktivni. U redu je identifikovati probleme, ali morate ih kombinovati sa rešenjem. Sledeći put pokušajte da kažete nešto poput „to je odlična ideja! Iako to ne bismo mogli učiniti na takav način, ono što bismo mogli učiniti je … ”. Na taj način možete koristiti svoju stručnost da rešite problem, povećati svoj uticaj na proces donošenja odluka i pomoći da se održi timska energija i nesmetan tok novih ideja.

3. Postanite svesni svoje kontrole i povećajte svoj uticaj

Kao što je već rečeno, nije sve pod vašom kontrolom, a sa druge strane, možda postoji mnogo više stvari u vašoj kontroli nego što ste mislili. Kada naučite kako da identifikujete šta je zaista u vašoj kontroli to će vam pomoći da razvijete svoj proaktivni način razmišljanja. O kojoj „kontroli“ mi ovde govorimo. Prema Stivenu Koviju, postoje tri vrste:

• Direktna kontrola: Uključuje naše ponašanje koje je uslovljeno našim navikama. Na primer izbor pušenja cigareta, odlaganje poslova, kasni odlazak u krevet itd.
• Indirektna kontrola: Uključuje ponašanje drugih ljudi koje je uslovljeno našim metodama za uticanje na druge. Na primer, kada je neko grub ili ljut na vas, možete izabrati da ga mirno saslušate i pokušate da razumete zašto se tako oseća, ili možete ući u borbu sa argumentima..
• Bez kontrole: Uključuje aspekte našeg života na koje ne možemo uticati; moramo da ih prihvatimo i naučimo da živimo sa njima, čak i ako nam se ne sviđaju. Na primer, ne možete da kontrolišete vremenske prilike, broj dana u nedelji ili broj automobila na putu u vreme špica.

Kada hoćete proaktivno da se ponašate, ključno je da jasno razumete šta je, a šta nije pod vašom kontrolom i da svoj fokus i energiju usmeravate na stvari koje jesu pod vašom kontrolom ili u domenu vašeg uticaja. Proaktivni ljudi ne rasipaju svoju energiju i kreativnost na stvari koje nisu pod njihovom kontrolom i zato im preostaje mnogo više tih resursa za ulaganje u stvari koje su u njihovoj sferi uticaja. Otud i bolji rezultati.

4. Jezik je bitan

„Između stimulansa i odgovora postoji prostor za slobodu izbora“ – Viktor Frankl

Jezik koji odaberete da biste opisali neku okolnost ili događaj ima snažan uticaj na način na koji vi opažate i pristupate toj okolnosti i tom događaju. Poenta je da svaka radnja koju preduzmete uključuje odluku o izboru između više alternativa; vaša odluka, svesno ili ne, biće ona koja će se najviše uskladiti sa vašim vrednostima. Steknite naviku opažanja reaktivnog jezika (moram, ne mogu) i oslobađajte ga se kad god je to moguće, a sa druge strane koncentrišite sa na proaktivan jezikom (ja biram, ja mogu). Kada eliminišete reaktivan jezik iz svojih misli eliminisali ste i najveći deo reaktivnog ponašanja i počinjete u najvećem delu svog vremena da mislite, govorite i ponašate se proaktivno. Sam taj osećaj proaktivnog i efektivnog ponašanja plus rezultati koji će se brzo pokazati daće vam dodatnu motivaciju da razvijate svoju naviku proaktivnosti.