Uspeh je hodanje od prethodnog do narednog neuspeha bez gubitka entuzijazma.
Vinston Čerčil

Većina ljudi koji se dnevno bore da bi preživeli sa svojim porodicama gledaju na uspešne ljude kao na osobe kojima sve ide od ruke, bogomdane talente, miljenike Fortune, super ljude kakvi se rađaju sa tim moćnim ljudskim kvalitetima. Taj njihov stav se prenosi na njihovu decu i ona razvijaju „statični mentalitet“ ili pogled na svet i život koji kaže: ako ti nešto ne ide od ruke odmah kako si zamislio napusti ga jer ti verovatno nisi rođen za to, potraži nešto drugo. Ništa nije pogrešnije od ove netačne pretpostavke i ništa nije pogubnije za uspeh mladih ljudi od razvijanja statičnog mentaliteta. Na žalost većina ljudi je žrtva baš ovakvog razmišljanja i ovog nemoćnog pogleda na svet. I mada je rečenica Frederika Daglasa: Tamo gde nema muke i napora nema progresa; potvrđena od prvog dana evolucije organizama na zemlji još uvek postoji generalni konsenzus o uspehu u poslu, zabavi i umetnosti koji kaže da je taj uspeh ostvaren uz pomoć talenta i sreće a bez velikih ličnih napora, odricanja, patnje i neuspeha. Hajde da pogledamo šta stvarno stoji iza uspeha najbogatijih i najslavnijih ljudi koji su postali sinonim za uspeh u svom domenu delovanja. Uzećemo pet ljudi koji su bili na vrhu lanca ishrane u svom dobu: Henri Ford, Tomas Edison, Volt Dizni, Bil Gejts i Pukovnik Sanders.

Henri Ford. Većina asocira ovo ime sa čuvenom Ford kompanijom za proizvodnju automobila a manji broj je upoznat i sa njegovim mestom u istoriji čovečanstva kao jednom od rodonačelnika industrijske proizvodnje. Pa ipak ovaj čovek koji nije završio ni osnovnu školu a postao je jedan od najbogatijih ljudi sveta nije to uradio tako što je dobio na lutriji ili tako što mu je sve što je zamislio išlo od ruke. Ford je čovek koji se suočavao sa više neuspelih pokušaja da se obogati od većine ljudi svog doba, popio je više gorkih pilula od milijardi ljudi na planeti jer njegov uspeh nije bio popločan pobedama nego herojskim podizanjima posle brojnih neuspeha. Pomenućemo samo dva njegova velika neuspeha u pokušaju da pokrene proizvodnju automobila koja su završila proglašavanjem bankrota što je u Americi tog doba bila ozbiljna stvar i pad sa nesagledivim posledicama za jednog čoveka i njegovu porodicu. 1899. godine sa 36 godina Ford je osnovao svoju prvu kompaniju  Detroit Automobile Company. Ta kompanija je ubrzo završila svoju avanturu i otišla u bankrot. Njegov drugi pokušaj se desio 1901 godine kada je osnovao Henri Ford kompaniju koja je takođe bila neuspešna i bankrotirala je ubrzo a on je uspeo samo da sačuva ime kompanije kao brend što će se kasnije pokazati kao istorijski važan potez. Ta kompanija je kasnije otkupljena i dobila je naziv Cadilac Automobile Company. Tek u trećem svom pokušaju Henri je uspeo da izgradi Ford Motor Company koja je do danas poznata kao pionir automobilske industrije i industrijske revolucije uopšte. To je kompanija koja je proizvela čuveni T model koji je dovela automobile u svaki doma, vožnju iz ruku bogataškog staleža stavila na raspolaganje običnim ljudima, stvarajući tako srednju klasu. T model je prodat u za to doba neverovatnih 17 miliona primeraka.

Tomas Edison. Najveći pronalazača ikada sa svojih 1.093 patenta je bio ispisan iz osnovne škole sa kvalifikacijom: previše glup da bi išta naučio. Slične kvalifikacije su ga dočekale i na prva dva posla sa kojih je otpušten kao potpuno neupotrebljiv čovek koji ne može da bude produktivan. Taj čovek prokazan kao glup i neproduktivan je istovremeno i genijalni pronalazač sijalice koja je osvetlila zemljinu kuglu i ljudske gradove tako što je napravio 10.000 neuspešnih eksperimenata pre nego je uspeo da pronađe rešenje. Dakle, glup, neproduktivan čovek sa najviše neuspelih pokušaja da nešto ostvari postaje istorijska ličnost, osvetljava planetu i ubeležava najveći broj patenata u istoriji i postaje jedan od najpametnijih i najuticajnijih ljudi ne samo svog doba. Kada ga je novinarka posle jednog od njegovih brojnih neuspelih eksperimenata pitala: Gospodine Edison da li se sada osećate kao gubitnik i hoćete li odustati on joj je pun entuzijazma odgovorio: Zašto bih se osećao kao gubitnik? I zašto bih za ime boga ikada odustao od svog nauma? Ja sada definitivno znam 9.000 načina na koji sijalica ne može da radi! Po zakonu verovatnoće uspeh je nadohvat moje ruke! Svoj uspeh duguje majci koja ga je ispisala iz škole, sama ga učila i beskrajno verovala u njegov uspeh. Zbog nje nije hteo nikada da odustane. Osnovao je jednu od najvećih i najuspešnijih kompanija koja je i danas svetski gigant General Electric.

Volt Dizni. Čovek koji je stvorio industriju mašte i darovao deci magični svet detinjstva koji nikada pre nije postojao smatran je dugo godina velikim gubitnikom. Dizni je isteran sa posla 1919 od strane svog urednika jer mu nedostaje imaginacija i nema dobre ideje. Prvi njegov biznis pokušaj studio za animaciju Laugh-O-Gram je završio u bankrotu. Neuspešno je pokušavao da proda ideju o Miki Mausu 400 puta pre nego je uspeo i tada je formirao Wolt Disney kompaniju i sve je potom bilo kao u mašti, njegovoj mašti.

Bil Gejts. Ponikao u porodici koja je pripadala srednjoj klasi, sa malim ili nikakvim šansama za uspeh postao je najbogatiji čovek na svetu u našoj generaciji i neko ko je napravio digitalnu revoluciju i učinio kompjuter dostupnim svakom čoveku. Njegov prvi posao je propao. Bila je to kompanija sa nazivom Traf-O-Data koju je pokrenuo u partnerstvu sa Polom Gilbertom i Polom Alenom. Veliki neuspeh su doživeli kada su njihove mašine za obradu podataka zakazale na veliko prezentaciji koju su izvodili u Seattle County traffic employee. Pa ipak iz tog neuspeha se izrodilo partnerstvo njega i Pola Alena koje je rezultiralo osnivanjem MicroSofta jedne od najuspešnijih kompanija u istoriji ljudskog poslovanja. Ovo je bila još jedna potvrda stare istine da se i svakom neuspehu krije se zrno budućeg uspeha i da zato nikada ne treba odustajati.

Pukovnik Sanders. On je osnivač Kentacky Fried Chicken – KFC lanca restorana. Ovaj uporni čovek je prošao pravu Golgotu dok nije uspeo da realizuje svoj san. Tek sa 62 godine i sa čekom od 105 dolara socijalne pomoći u džepu uspeo je da lansira svoj recept u nekoliko restorana. Pre toga 1009 ljudi kojima je nudio su rekli da je to potpuna budalaština ali on nije odustao. Radio je kao vatrogasac, prodavac, agent osiguranja i kuvar. Otkrio je svoj čuveni recept hrskave piletine 1939-40 kada je imao 50 godina. Pa ipak tek 1952  je počeo da prodaje svoju ideju za pileće restorane kao franšizu. Kompanija je počela da se razvija takvom brzinom i obimom kakav nikada nije mogao ni da sanja. 1964 je prodao svoje vlasništvo za 2 miliona dolara (tada veliki novac) zadržavši prava samo za Kanadske franšize. Pukovnik Sanders je pokazao svima da nijedan poraz ili sumnja ne mogu da vas zaustave i da nikada nije kasno da se ostvari svoj san.