ccm37 Mentor Upravljanje

Trčite li kao kornjača ili kao zec?

Da li koristite vreme ili mu robujete?

ŠTA

Razlike između klasičnog i modernog upravljanja vremena i kako da ih usaglasite.

ZAŠTO

Zato što je dobro upravljanje vremenom u samom središtu dobrog upravljanja i efektivnosti liderskog rada.

KAKO

Ako je dobro upravljanje vremenom presudno za životni uspeh kako to da su velike uspehe u životu postizali ljudi u prošlim vekovima koji nisu znali za tehnike upravljanja vremenom? Pitanje je ispravno ali je pretpostavka loša. Zašto? Zato što su ljudi oduvek znali da upravljaju vremenom samo su se pristupi i tehnike menjali. Pa tako postoji tradicionalni sistem upravljanja vremenom i moderni sistem koji mi danas poznajemo. Moderno  upravljanje vremenom je u sam centar pažnje stavilo dizajniranje trošenja vremena uz pomoć preciznih rasporeda aktivnosti i rokova izvršenja.  Obaviti što više stvari za što kraće vreme je ime trke koju danas trčimo. Vremenom fokus se sa životnih ciljeva premestio na dnevne liste obaveza i rokove koji su postali opterećenje ljudima i izvor stresa a ne pomoći. Zbog toga većina ljudi odustaje od upravljanja vremenom. Mali je problem što tim odustajanjem drastično smanjuju svoje šanse za uspeh. Vreme je sredstvo za postizanje ciljeva a ne cilj po sebi. Najveća zamka modernog upravljanja vremenom je upravo ta zamena sredstva za cilj i robovanje vremenu umesto korišćenja vremena.  Kada vam vreme postane cilj ili fiksacija vi počinjete da ličite na čoveka koji sa mrežom za leptire pokušava da uhvati minute koji prolaze.  Nije ni čudo što ne uspevate da kontrolišete vreme i što vas ta činjenica frustrira. U tradicionalnom upravljanju vremenom glavni fokus nije bilo vreme nego ciljevi. Ljudi su se fokusirali na sebe, na svoje želje, potrebe i ciljeve a ne na proticanje vremena i radili bi prvo ono šta je njima bilo najvažnije. Donosili su odluke kako će da koriste vreme a ne kako da se sa vremenom trkaju i izbore. Da biste koristili tradicionalni pristup neophodno je da promenite fokus sa hvatanja vremena na postizanje ciljeve. Na taj način ste u centar stavili zadatke koji osmišljavaju vaš život a oslobodili ste se rokova koji donose brigu i stres. Razlike u pristupima su očigledne  a takođe i razlike u ostvarenjima. Mi obavljamo ogroman broj malih poslova a oni su obavljali mali broj velikih poslova. Mi odrađujemo veliki posao a oni su ostvarivali velika dela. Kada pogledamo sa distance nekako izgleda da su oni bolje iskoristili svoje vreme jer velika dela traju i pamte se a velikog truda oko bezbroj malih poslova se niko ne seća ni na kraju dana a kamoli na kraju veka. Jer kada ostvariš u životu nešto veliko što si sanjao život ti je ispunjen i smislen a kada sabereš bezbroj malih zadataka na kojima si istrošio svoj ljudski potencijal nekako ti sve izgleda besmisleno. Što se tiče smisla života i ostvarenja ciljeva tradicionalni sistem ima bolji odgovor ali što se tiče dnevne efikasnosti i produktivnog iskorišćenja svakog minuta i balansiranja između najvažnijih životnih segmenata: porodica, karijera, finansije, zdravlje; moderni sistem ima bolji odgovor. Idealno je spojiti oba sistema i tom sinergijom ostvariti velika dela a ne zanemariti porodicu, zdravlje, karijeru, finansije, duhovnost, hobi, zabavu i sl. Najbolji primer je priča o trci između kornjače i zeca. Ako pokušavate da se trkate sa vremenom vi ste zec koji će možda u jednom delu trke odnositi pobede ali ćete se premoriti i posustati kad tad jer se vreme ne umara i tu trku ne možete dobiti. Ako trčite kao kornjača tempom koji vama odgovara i sa jasnim planom da stignete do samog cilja kad tad onda vi ne robujete vremenu nego se svim svojim snagama usmeravate ka dostizanju cilja. I gle čuda onda uspevate više da uradite za isto vreme.  Ljudi se umaraju manje od rada a više od stresa zbog zakašnjenja u ostvarenju ciljeva, nameću sebi nerealne rokove i sagorevaju energiju brinući da li će te rokove ostvariti. Nekada u civilizacijama koje nisu toliko brzo i zahtevno živele ljudi su uspevali da naprave velika dela za isti životni vek a danas je velikih dela sve manje uprkos ogromnoj informisanosti i dostupnosti znanja. Zašto su ljudi bili sposobniji da naprave velike stvari za života nekada ? Zato što su bili fokusirani na velika dela i nisu sebi postavljali nerealne rokove. Ljudi su nekada trčali kao kornjače nepokolebljivo odlučni da stignu na cilj kad tad a mi danas u civilizaciji zečeva trčimo sprintom ka svom cilju da ga ugrabimo dok smo još mladi ili brže od drugih pa iznureni od brzine a još više od stresa zbog ne postizanja ciljeva u zadatom roku odustajemo na pola puta. Ako treba da birate između jurnjave za velikim brojem poslova i dostizanjem rokova i postizanja velikih rezultata na malom broju poslova bez obzira na rokove izaberite ovaj drugi model i svi će vas više ceniti. Na kraju se slave samo zvučni rezultati i značajne pobede a ne obavljanje poslova na vreme koje svi podrazumevaju da treba da budu obavljeni. Postizanje uravnoteženih ciljeva na svim životnim planovima je istinsko upravljanje vremenom. Jurnjava za vremenom i strah da li je svaki sekund vremena produktivno utrošen su efikasni ali mogu da budu veliko opterećenje pod kojim  će se čovek srušiti i odustati na pola puta. Veština upravljanja vremenom je balansiranje između tradicionalnog i modernog shvatanja upravljanja vremenom. Istinski vešt čovek ume da se tradicionalno fokusira na svoje ciljeve, da ih poslaže po prioritetima a onda da koristi moderne tehnike planiranja vremena da bi ih ostvario. Ja sam kao trener pobornik tog moderno-klasičnog stila i uveren sam da on daje najbolje rezultate na duže staze a životna trka se i trči na duge staze. Dakle sinergija tradicionalnog i modernog upravljanja vremenom je pravi odgovor za naše vreme.

KADA

Postoji vreme za rad i vreme za ljubav.

Dakle, ne preostaje nam više vremena ni za šta. Koko Šanel