Kako nastaju ciklusi korupcije u kompanijama

Glavni uzročnici korupcije

ŠTA

Koje su to liderske karakteristike i organizacijski faktori koji upućuju na moguću zloupotrebu moći pa i korupciju na koje i lideri i sledbenici a naročito organizacija treba da obrate pažnju?

ZAŠTO

Zato što su zloupotreba moći u organizaciji i korupcija koja se u takvoj atmosferi uglavnom razvija najveći uzročnici propasti nekog posla nezavisno od njegove uspešnosti na tržištu.

KAKO

Hajde najpre da razumemo dva glavna uzročnika pojave korupcije.

Liderske karakteristike. Brojna istraživanja su ukazala na tip destruktivnog narcisa koji je često brilijantan i inteligentan, obuzet samim sobom, sklon totalnoj kontroli, krut, gladan moći i surov. On odlično sarađuje sa svojim šefovima i trudi se da ih impresionira ali prema saradnicima i podređenima se ponaša bez empatije i beskompromisno. Njegov snažan osećaj „šefovske“ pozicije i verovanje da zaslužuje poseban tretman ga navodi da lako sklizne u zloupotrebu moći i prava. Takvo ponašanje može lako da dovede do ruiniranja pozitivne atmosfere u čitavoj organizaciji, do zastrašivanja saradnika kroz surovo kritikovanje i kažnjavanje, do dvostrukih standarda, do destrukcije poverenja i kolegijalnosti. Njegov svet je najčešće podeljen na dva dela, na one koji se slažu sa njim i na sve ostale na koje gleda sa podozrenjem, prezrenjem a neretko i sa paranojom. One koji su na njegovoj strani podržava i potkupljuje a one druge napada, ismeva a često i pomera sa pozicije. Nažalost takav tip menadžera se neretko brzo uspinje po organizacijskim lestvicama jer drugi njihovu nadobudnost u samoreklamerstvo često zamenjuju za sposobnost. Kada se jednom dokopa moći i pozicije on je zadržava tako što se okružuje slabim i nesposobnim saradnicima koji ne mogu da ga ugroze i nastavlja samo svoj put ka sve većoj moći. Iz ovog kratkog opisa već možete da sračunate koliku štetu u produktivnosti, imidžu organizacije, intrakomunikaciji, lojalnosti, posvećenosti, motivaciji, korisničkom servisu ovakvi menadžeri mogu da nanesu organizaciji.

Organizacijski faktori. Individualne karakteristike lidera mogu da ih učine manje ili više sklonim ka zloupotrebi moći i korupciji ali osoba to može da uradi samo ako joj organizacija to dopusti. Najznačajniji određujući faktor za zloupotrebu moći nalazi se u kulturi jedne organizacije. To kakvo ponašanje se toleriše, prihvata, ohrabruje i nagrađuje u organizaciji  odrediće da li će destruktivni lider preživeti i prosperirati u tom okruženju. Praksa zapošljavanja, karakteristike i stilovi top menadžmenta i fokus na kratkoročne finansijske dobiti sve to može da doprinese destruktivnom lideru da traje i cveta. Što je organizacija više centralizovana, što više koncentriše moć i ističe hijerarhiju i što je komunikacija zatvorenija to je manje verovatno da će se zloupotreba moći primetiti i prijaviti što dalje vodi ka još većoj zloupotrebi i korupciji. Centralizovane strukture stvaraju distancu između lidera i saradnika dozvoljavajući im da sami donose odluke ne pitajući nikoga od saradnika za mišljenje i tako se samoizoluju od članova tima.

Ciklus korupcije. Kombinacijom pobrojanih liderskih karakteristika i odgovarajuće organizacijske kulture stvara se atmosfera za kreiranje ciklusa korupcije. Lidersko pokazivanje moći i neodgovorno ponašanje prema sledbenicima vodi do njihovog pokoravanja i poslušnosti. Najčešće ta poslušnost ima svoj uzrok u želji sledbenika da očuvaju svoje resurse i potencijalne nagrade od strane lidera. Ta nekritična poslušnost sledbenika može navesti lidera da poveruje da je uvek u pravu i da su sve njegove odluke ispravne što će još više povećati njegovu samopsednutost. Moć, poslušnost sledbenika, fizička i psihološka distanca između lidera i sledbenika sve to doprinosi iskrivljenom mišljenju lidera o sebi i svojim pravima što je preduslov za zloupotrebu moći. Na tom grafikonu preduslova treba još dodati  i sledbeničku zavisnost jer su nekritični poslušnici u potpunosti zavisni od mišljenja i odluka lidera i retko daju kreativan doprinos razvoju organizacije. Dodvoravanje lideru je takođe uzrok njegovog osećanja moći i uverenosti da svoje sledbenike može da ubedi da je svaka  njegova odluka dobra i legitimna. Ta preterana poslušnost, ulizištvo, zavisnost sledbenika od lidera i distanca koja se stvorila naročito se lako zloupotrebljava kod određivanja liderskih privilegija, godišnjih bonusa, provizija i sličnih stvari koje su plodno tlo za koruptivno ponašanje. Posledice tog ponašanja su pored finansijske štete koju koruptivni lideri nanose organizacijama prilikom pribavljanja lične koristi i: donošenje loših odluka koje koštaju još više, degradiranje zaposlenih, etičko i legalno nasilje nad zaposlenima, prevare, opstrukcija pravde, pranje novca i neetično korporativno upravljanje na štetu akcionara. Rad na stvaranju organizacione kulture koja ne podržava lidersko ponašanje koje vodi u zloupotrebu moći, trening u liderskim veštinama, komunikaciji, delegiranju i timskom radu kao i decentralizacija organizacije su najbolja odbrana od ovakvog  koruptivnog liderstva i posledica na poslovanje organizacije.

KADA

Odmah jer neodgovarajuća organizacijska kultura ne spava, ona tiho radi u pravcu razgradnje vašeg posla i kada mislite da sve ide u dobrom pravcu.

Zašto:

Život je kao ogledalo, nikada ne daje ništa što u njega nismo stavili.

Maksvel Molc